Knjiga o Jovu 30

1. A sada smeju mi se mladi od mene, kojima otaca ne bih hteo metnuti sa psima stada svog.

2. A na šta bi mi i bila sila ruku njihovih? U njima beše propala starost.

3. Od siromaštva i gladi samocavahu bežeci od suva, mracna, pusta i opustošena mesta;

4. Koji brahu lobodu po cestama, i smrekovo korenje beše im hrana.

5. Izmedu ljudi behu izgonjeni i vikaše se za njima kao za lupežom.

6. Življahu po strašnim uvalama, po jamama u zemlji i u kamenu.

7. Po grmovima rikahu, pod trnjem se skupljahu.

8. Behu ljudi nikakvi i bez imena, manje vredni nego zemlja.

9. I njima sam sada pesma, i postah im prica.

10. Gade se na me, idu daleko od mene i ne ustežu se pljuvati mi u lice.

11. Jer je Bog odapeo moju tetivu i muke mi zadao te zbaciše uzdu preda mnom.

12. S desne strane ustajahu momci, potkidahu mi noge, i nasipaju put k meni da me upropaste.

13. Raskopaše moju stazu, umnožiše mi muke, ne treba niko da im pomaže.

14. Kao širokim prolomom naviru, i navaljuju preko razvalina.

15. Strahote navališe na me, i kao vetar teraju dušu moju, i kao oblak prode sreca moja.

16. I sada se duša moja razliva u meni, stigoše me dani mucni.

17. Nocu probada mi kosti u meni, i žile moje ne odmaraju se.

18. Od teške sile promenilo se odelo moje, i kao ogrlica u košulje moje steže me.

19. Bacio me je u blato, te sam kao prah i pepeo.

20. Vicem k Tebi, a Ti me ne slušaš; stojim pred Tobom, a Ti ne gledaš na me.

21. Pretvorio si mi se u ljuta neprijatelja; silom ruke svoje suprotiš mi se.

22. Podižeš me u vetar, posaduješ me na nj, i rastapaš u meni sve dobro.

23. Jer znam da ceš me odvesti na smrt i u dom odredeni svima živima.

24. Ali nece pružiti ruke svoje u grob; kad ih stane potirati, oni nece vikati.

25. Nisam li plakao radi onog koji beše u zlu? Nije li duša moja žalosna bivala radi ubogog?

26. Kad se dobru nadah, dode mi zlo; i kad se nadah svetlosti, dode mrak.

27. Utroba je moja uzavrela, i ne može da se umiri, zadesiše me dani mucni.

28. Hodim crn, ne od sunca, ustajem i vicem u zboru.

29. Brat postah zmajevima i drug sovama.

30. Pocrnela je koža na meni i kosti moje posahnuše od žege.

31. Gusle se moje pretvoriše u zapevku, i svirala moja u plac.