Knjiga o Jovu 10

1. Dodijao je duši mojoj život moj; pusticu od sebe tužnjavu svoju, govoricu u jadu duše svoje.

2. Reci cu Bogu: Nemoj me osuditi; kaži mi zašto se preš sa mnom.

3. Je li Ti milo da ciniš silu, da odbacuješ delo ruku svojih i savet bezbožnicki obasjavaš?

4. Jesu li u Tebe oci telesne? Vidiš li kao što vidi covek?

5. Jesu li dani tvoji kao dani coveciji, i godine tvoje kao vek ljudski,

6. Te istražuješ moje bezakonje i za greh moj razbiraš?

7. Ti znaš da nisam kriv, i nema nikoga ko bi izbavio iz Tvoje ruke.

8. Tvoje su me ruke stvorile i nacinile, i Ti me odsvuda potireš.

9. Opomeni se da si me kao od kala nacinio, i opet ceš me u prah obratiti.

10. Nisi li me kao mleko slio i kao sir usirio me?

11. Navukao si na me kožu i meso, i kostima i žilama spleo si me.

12. Životom i milošcu darivao si me; i staranje Tvoje cuvalo je duh moj.

13. I sakrio si to u srcu svom; ali znam da je u Tebe.

14. Ako sam zgrešio, opazio si me, i nisi me oprostio bezakonja mog.

15. Ako sam skrivio, teško meni! Ako li sam prav, ne mogu podignuti glave, pun sramote i videci muku svoju.

16. I ako se podigne, goniš me kao lav, i opet ciniš cudesa na meni.

17. Ponavljaš svedocanstva svoja protiv mene, i umnožavaš gnev svoj na me; vojske jedne za drugom izlaze na me.

18. Zašto si me izvadio iz utrobe? O da umreh! Da me ni oko ne vide!

19. Bio bih kao da nikada nisam bio; iz utrobe u grob bio bih odnesen.

20. Nije li malo dana mojih? Prestani dakle i okani me se da se malo oporavim,

21. Pre nego otidem odakle se necu vratiti, u zemlju tamnu i u sen smrtni,

22. U zemlju tamnu kao mrak i u sen smrtni, gde nema promene i gde je videlo kao tama.