Knjiga o Jovu 37

1. I od toga drhce srce moje, i odskace sa svog mesta.

2. Slušajte dobro gromovni glas Njegov i govor što izlazi iz usta Njegovih.

3. Pod sva nebesa pušta ga, i svetlost svoju do krajeva zemaljskih.

4. Za njom rice grom, grmi glasom velicanstva svog, niti šta odgada kad se cuje glas Njegov.

5. Divno Bog grmi glasom svojim, cini stvari velike, da ih ne možemo razumeti.

6. Govori snegu: Padni na zemlju; i daždu sitnom i daždu silnom.

7. Zapecacava ruku svakom coveku, da pozna sve poslenike svoje.

8. Tada zver ulazi u jamu, i ostaje na svojoj loži.

9. S juga dolazi oluja, i sa severa zima.

10. Od dihanja Božijeg postaje led, i široke vode stiskaju se.

11. I da se natapa zemlja, nateruje oblak, i rasipa oblak svetlošcu svojom.

12. I on se obrce i tamo i amo po volji Njegovoj da cini sve što mu zapovedi po vasiljenoj.

13. Cini da se nade ili za kar ili za zemlju ili za dobrocinstvo.

14. Cuj to, Jove, stani i gledaj cudesa Božija.

15. Znaš li kako ih On ureduje i kako sija svetlošcu iz oblaka svog?

16. Znaš li kako vise oblaci? Znaš li cudesa Onog koji je savršen u svakom znanju?

17. Kako ti se haljine ugreju kad umiri zemlju s juga?

18. Jesi li ti s Njim razapinjao nebesa, koja stoje tvrdo kao saliveno ogledalo?

19. Nauci nas šta cemo Mu reci; ne možemo od tame govoriti po redu.

20. Hoce li Mu ko pripovediti šta bih ja govorio? Ako li bi ko govorio, zaista, bio bih proždrt.

21. Ali sada ne mogu ljudi gledati u svetlost kad sjaji na nebu, pošto vetar prode i ocisti ga;

22. Sa severa dolazi kao zlato; ali je u Bogu strašnija slava.

23. Svemoguc je, ne možemo Ga stignuti; velike je sile, ali sudom i velikom pravdom nikoga ne muci.

24. Zato Ga se boje ljudi: Ne može Ga videti nikakav mudrac.