Knjiga o Jovu 2

1. Opet jedan dan dodoše sinovi Božji da stanu pred Gospodom, a dode i Sotona medu njih da stane pred Gospodom.

2. I Gospod rece Sotoni: Od kuda ideš? A Sotona odgovori Gospodu i rece: Prohodih zemlju i obilazih.

3. I rece Gospod Sotoni: Jesi li video slugu mog Jova? Nema onakvog coveka na zemlji, dobrog i pravednog, koji se boji Boga i uklanja se oda zla, i još se drži dobrote svoje, premda si me nagovorio, te ga upropastih nizašta.

4. A Sotona odgovori Gospodu i rece: Koža za kožu, i sve što covek ima dace za dušu svoju.

5. Nego pruži ruku svoju i dotakni se kostiju njegovih i mesa njegovog, psovace te u oci.

6. A Gospod rece Sotoni: Evo ti ga u ruke; ali mu dušu cuvaj.

7. I sotona otide od Gospoda, i udari Jova zlim prištem od pete do temena,

8. Te on uze crep pa se strugaše, i sedaše u pepelu.

9. I rece mu žena: Hoceš li se još držati dobrote svoje? Blagoslovi Boga, pa umri.

10. A on joj rece: Govoriš kao luda žena; dobro smo primali od Boga, a zla zar necemo primati? Uza sve to ne sagreši Jov usnama svojim.

11. A tri prijatelja Jovova cuše za sve zlo koje ga zadesi, i dodoše svaki iz svog mesta, Elifas Temanac i Vildad Sušanin i Sofar Namacanin, dogovoriše se da dodu da ga požale i poteše.

12. I podigavši oci svoje izdaleka ne poznaše ga; tada podigoše glas svoj i stadoše plakati i razdreše svaki svoj plašt i posuše se prahom po glavi bacajuci ga u nebo.

13. I sedahu kod njega na zemlji sedam dana i sedam noci, i nijedan mu ne progovori reci, jer vidahu da je bol vrlo velik.