Knjiga o Jovu 23

1. A Jov odgovori i rece:

2. Još je tužnjava moja odmet? A nevolja je moja teža od uzdaha mojih.

3. O, kad bih znao kako bih našao Boga! Da otidem do prestola Njegovog,

4. Da razložim pred Njim parbu svoju, i usta svoja napunim razloga,

5. Da znam šta bi mi odgovorio, i razumem šta bi mi rekao.

6. Bi li se prema velikoj svojoj sili preo sa mnom? Ne; nego bi mi pomogao.

7. Onde bi se pravedan covek mogao pravdati s Njim, i oslobodio bih se za svagda od svog sudije.

8. Gle, ako podem napred, nema Ga; ako li natrag, ne nahodim Ga;

9. Ako na levo radi, ne vidim Ga; ako na desno, zaklonio se, ne mogu Ga videti.

10. Ali On zna put moj; kad me okuša, izaci cu kao zlato.

11. Po stopama je Njegovim stupala noga moja; puta Njegova držao sam se, i ne zadoh.

12. Od zapovesti usta Njegovih nisam odstupao; cuvao sam reci usta Njegovih više nego svoj užitak.

13. Ali kad On šta naumi, ko ce Ga odvratiti? Šta duša Njegova zaželi, ono cini.

14. I izvršice šta je naumio za me; i toga ima u Njega mnogo.

15. Zato sam se uplašio od Njega; i kad to mislim, strah me je od Njega.

16. Bog je rastopio srce moje, Svemoguci me je uplašio.

17. Što ne pogiboh pre mraka? I što ne sakri mrak ispred mene?