Knjiga o Jovu 17

1. Duh se moj kvari, dana mojih nestaje; grobovi su moji.

2. Kod mene su rugaci, i oko moje provodi noci u jadu koji mi zadaju.

3. Daj mi ko ce jamciti kod Tebe; ko je taj koji ce se rukovati sa mnom?

4. Jer si od njihovog srca sakrio razum; zato ih neceš uzvisiti.

5. Ko laska prijateljima, njegovim ce sinovima oci posahnuti.

6. Ucinio je od mene pricu narodima, i postao sam bubnjanje medu njima.

7. Potamnelo je oko moje od jada, i svi udi moji postaše kao sen.

8. Zacudice se tome pravi, i bezazleni ce ustati na licemere.

9. Ali ce se pravednik držati svog puta, i ko je cistih ruku vecma ce ojacati.

10. A vi vratite se svikoliki i hodite; necu naci mudra medu vama.

11. Dani moji prodoše, misli moje pokidaše se, što imah u srcu.

12. Od noci naciniše dan, i svetlost je blizu mraka.

13. Da bih se nadao, grob ce mi biti kuca; u tami cu prostreti postelju sebi.

14. Grobu vicem: Ti si otac moj; crvima: Ti si mati moja, ti si sestra moja.

15. I gde je sada nadanje moje? Moje nadanje ko ce videti?

16. U grob ce sici, pocinuce sa mnom u grobu.