Knjiga o Jovu 3

1. Potom otvori usta svoja Jov i stade kleti dan svoj.

2. I progovorivši Jov rece:

3. Ne bilo dana u koji se rodih, i noci u kojoj rekoše: Rodi se detic!

4. Bio taj dan tama, ne gledao ga Bog ozgo, i ne osvetljavala ga svetlost!

5. Mrak ga zaprznio i sen smrtni, oblak ga obastirao, bio strašan kao najgori dani!

6. Noc onu osvojila tama, ne radovala se medu danima godišnjim, ne brojala se u mesece!

7. Gle, noc ona bila pusta, pevanja ne bilo u njoj!

8. Kleli je koji kunu dane, koji su gotovi probuditi krokodila!

9. Potamnele zvezde u sumracje njeno, cekala videlo i ne docekala ga, i ne videla zori trepavica;

10. Što mi nije zatvorila vrata od utrobe i nije sakrila muku od mojih ociju.

11. Zašto ne umreh u utrobi? Ne izdahnuh izlazeci iz utrobe?

12. Zašto me prihvatiše koljena? Zašto sise, da sem?

13. Jer bih sada ležao i pocivao; spavao bih, i bio bih miran,

14. S carevima i savetnicima zemaljskim, koji zidaše sebi pustoline,

15. Ili s knezovima, koji imaše zlata, i kuce svoje puniše srebra.

16. Ili zašto ne bih kao nedonošce sakriveno, kao dete koje ne ugleda videla?

17. Onde bezbožnici prestaju dosadivati, i onde pocivaju iznemogli,

18. I sužnji se odmaraju i ne cuju glas nastojnikov.

19. Mali i veliki onde je, i rob slobodan od svog gospodara.

20. Zašto se daje videlo nevoljniku i život onima koji su tužnog srca,

21. Koji cekaju smrt a nje nema, i traže je vecma nego zakopano blago,

22. Koji igraju od radosti i vesele se kad nadu grob?

23. Coveku, kome je put sakriven i kog je Bog zatvorio odsvuda?

24. Jer pre jela mog dolazi uzdah moj, i kao voda razliva se jauk moj.

25. Jer cega se bojah dode na mene, i cega se strašah zadesi me.

26. Ne pocivah niti imah mira niti se odmarah, i opet dode strahota.