Knjiga o Jovu 36
1. Još govori Elijuj i rece:
2. Potrpi me malo, i pokazacu ti, jer još ima šta bih govorio za Boga.
3. Pocecu izdaleka besedu svoju, i pokazacu da je Tvorac moj pravedan.
4. Doista, nece biti lažne reci moje, kod tebe je koji pravo misli.
5. Gle, Bog je silan, ali nikoga ne odbacuje, silan je snagom srcanom.
6. Ne da živeti bezbožniku, a nevoljnicima cini pravdu.
7. Ne odvraca od pravednika ociju svojih, nego još s carevima na presto posaduje ih na vek, te se uzvišuju.
8. Ako li su okovani u puta i svezani užima nevoljnickim,
9. Tada im napominje dela njihova i bezakonja njihova kako su silna.
10. I otvara Mu uho da bi se popravili, i govori im da se vrate od bezakonja.
11. Ako poslušaju i stanu im služiti, dovršuju dane svoje u dobru i godine svoje u radosti.
12. Ako li ne poslušaju, ginu od maca i umiru s bezumlja.
13. A koji su licemernog srca, navlace gnev i ne vicu kad ih poveže;
14. Umire u mladosti duša njihova i život njihov medu kurvama.
15. Izbavlja nevoljnika iz nevolje njegove i otvara mu uho u muci.
16. Tako bi i tebe izveo iz teskobe na prostrano mesto, gde ništa ne dosaduje, i mirni sto tvoj bio bi pun pretiline.
17. Ali si zaslužio sud bezbožnicki; i sud i pravda snade te.
18. Doista, gnev je na tebi; gledaj da te ne odbaci u karanju, te te veliki otkup nece izbaviti.
19. Hoce li gledati na tvoje bogatstvo? Nece ni na zlato ni na kakvu silu blaga tvog.
20. Ne uzdiši za nocu u koju narodi odlaze na svoje mesto.
21. Cuvaj se da ne pogledaš na taštinu i voliš na nju nego nevolju.
22. Gle, Bog je najviši svojom silom, ko je ucitelj kao On?
23. Ko Mu je odredio put Njegov? Ili ko ce Mu reci: Ciniš nepravo?
24. Opominji se da velicaš dela Njegova, koja gledaju ljudi.
25. Svi ljudi vide ih, svaki ih gleda iz daleka.
26. Gle, Bog je velik, i ne možemo Ga poznati, broj godina Njegovih ne može se dokuciti.
27. Jer On steže kaplje vodene, koje liju dažd iz oblaka Njegovih;
28. Kad teku oblaci, kaplju na mnoštvo ljudsko.
29. I ko bi razumeo prostor oblacima i grmljavu u šatoru njegovom?
30. Kako prostire nad njim svetlost svoju, i dubine morske pokriva?
31. Time sudi narodima, daje hrane izobila.
32. Rukama zaklanja svetlost, i nareduje koga da srete,
33. Javljajuci prema njemu dobru volju svoju, i prema stoci i prema rodu zemaljskom.