Knjiga o Jovu 28

1. Da, srebro ima žice, i zlato ima mesto gde se topi.

2. Gvožde se vadi iz praha, i iz kamena se topi bronza.

3. Mraku postavlja medu, i sve istražuje covek do kraja, i kamenje u tami i u senu smrtnom.

4. Reka navre s mesta svog da joj niko ne može pristupiti; ali se odbije i odlazi trudom covecjim.

5. Iz zemlje izlazi hleb, i pod njom je drugo, kao oganj.

6. U kamenu je njenom mesto safiru, a onde je prah zlatni.

7. Te staze ne zna ptica, niti je vide oko kragujevo;

8. Ne ugazi je mlado zverje, niti njom prode lav.

9. Na kremen diže ruku svoju; prevraca gore iz dna.

10. Iz stene izvodi potoke, i svašta dragoceno vidi Mu oko.

11. Ustavlja reke da ne teku, i šta je sakriveno iznosi na videlo.

12. Ali mudrost gde se nalazi? I gde je mesto razumu?

13. Ne zna joj covek cene, niti se nahodi u zemlji živih.

14. Bezdana veli: Nije u meni; i more veli: Nije kod mene.

15. Ne može se dati cisto zlato za nju, niti se srebro izmeriti u promenu za nju.

16. Ne može se ceniti zlatom ofirskim, ni dragim onihom ni safirom.

17. Ne može se najednaciti s njom ni zlato ni kristal, niti se može promeniti za zaklade zlatne.

18. Od korala i bisera nema spomena, jer je vrednost mudrosti veca nego dragom kamenju.

19. Ne može se s njom izjednaciti topaz etiopski, niti se može ceniti cistim zlatom.

20. Otkuda, dakle, dolazi mudrost? I gde je mesto razumu?

21. Sakrivena je od ociju svakog živog, i od ptica nebeskih zaklonjena.

22. Pogibao i smrt govore: Ušima svojim cusmo slavu njenu.

23. Bog zna put njen, i poznaje mesto njeno.

24. Jer gleda do krajeva zemaljskih i vidi sve što je pod svim nebom.

25. Kad davaše vetru težinu, i meraše vodu merom,

26. Kad postavljaše zakon daždu i put munji gromovnoj.

27. Još je onda vide i oglasi je, uredi je i pretraži je.

28. A coveku rece: Gle, strah je Božji mudrost, i uklanjati se oda zla jeste razum.