Knjiga o Jovu 5

1. Zovi; hoce li ti se ko odazvati? I kome ceš se izmedu svetih obratiti?

2. Doista bezumnog ubija gnev, i ludog usmrcuje srdnja.

3. Ja videh bezumnika gde se ukorenio; ali odmah prokleh stan njegov.

4. Sinovi su njegovi daleko od spasenja i satiru se na vratima a nema ko da izbavi.

5. Letinu njegovu jede gladni i ispred trnja kupi je, i lupež ždere blago njihovo.

6. Jer muka ne izlazi iz praha niti nevolja iz zemlje nice.

7. Nego se covek rada na nevolju, kao što iskre iz ugljevlja uzlecu u vis.

8. Ali ja bih Boga tražio, i pred Boga bih izneo stvar svoju,

9. Koji cini stvari velike i neispitive, divne, kojima nema broja;

10. Koji spušta dažd na zemlju i šalje vodu na polja;

11. Koji podiže ponižene, i žalosne uzvišuje k spasenju;

12. Koji rasipa misli lukavih da ruke njihove ne svrše ništa;

13. Koji hvata mudre u njihovom lukavstvu, i nameru opakih obara;

14. Danju nailaze na mrak, i u podne pipaju kao po noci.

15. On izbavlja ubogog od maca, od usta njihovih i od ruke silnog.

16. Tako ima nadanja siromahu, a zloca zatiskuje usta svoja.

17. Gle, blago coveku koga Bog kara; i zato ne odbacuj karanje Svemoguceg.

18. Jer On zadaje rane, i zavija; On udara, i ruke Njegove isceljuju.

19. Iz šest nevolja izbavice te; ni u sedmoj nece te se zlo dotaci.

20. U gladi izbavice te od smrti i u ratu od maca.

21. Kad jezik šiba, biceš sakriven, niti ceš se bojati pustoši kad dode.

22. Smejaceš se pustoši i gladi, niti ceš se bojati zverja zemaljskog.

23. Jer ceš s kamenjem poljskim biti u veri, i zverje ce poljsko biti u miru s tobom.

24. I videceš da je mir u šatoru tvom, kuciceš kucu svoju i neceš se prevariti.

25. Videceš kako ce ti se umnožiti seme tvoje, i porod ce tvoj biti kao trava na zemlji.

26. Star ceš otici u grob kao što se žito snosi u stog u svoje vreme.

27. Eto, razgledasmo to, tako je; poslušaj i razumi.