Knjiga o Jovu 11

1. A Sofar Namacanin odgovori i rece:

2. Zar na mnoge reci nema odgovora? Ili ce covek govorljiv ostati prav?

3. Hoce li tvoje laži ucutkati ljude? I kad se rugaš, zar te nece niko posramiti?

4. Jer si rekao: Cista je nauka moja, i cist sam pred ocima tvojim.

5. Ali kad bi Bog progovorio i usne svoje otvorio na te,

6. I pokazao ti tajne mudrosti, jer ih je dvojinom više, poznao bi da te Bog kara manje nego što zaslužuje tvoje bezakonje.

7. Možeš li ti tajne Božije dokuciti, ili dokuciti savršenstvo Svemoguceg?

8. To su visine nebeske, šta ceš uciniti? Dublje je od pakla, kako ceš poznati?

9. Duže od zemlje, šire od mora.

10. Da prevrati, ili zatvori ili sabere, ko ce Mu braniti?

11. Jer zna ništavilo ljudsko, i videci nevaljalstvo zar nece paziti?

12. Covek bezuman postaje razuman, premda se covek rada kao divlje magare.

13. Da ti upraviš srce svoje i podigneš ruke svoje k Njemu,

14. Ako je bezakonje u ruci tvojoj, da ga ukloniš, i ne daš da nepravda bude u šatorima tvojim,

15. Tada ceš podignuti lice svoje bez mane i stajaceš tvrdo i neceš se bojati;

16. Zaboraviceš muku, kao vode koja protece opominjaceš je se;

17. Nastace ti vreme vedrije nego podne, sinuceš, biceš kao jutro;

18. Uzdaceš se imajuci nadanje, zakopaceš se, i mirno ceš spavati.

19. Ležaceš, i niko te nece plašiti, i mnogi ce ti se moliti.

20. Ali oci ce bezbožnicima išcileti, i utocišta im nece biti, i nadanje ce im biti izdisanje.