Knjiga o Jovu 32

1. Tada prestaše ona tri coveka odgovarati Jovu, jer se cinjaše da je pravedan.

2. A Elijuj, sin Varahilov od Vuza, roda Ramovog, razgnevi se na Jova što se sam gradaše pravedniji od Boga;

3. I na tri prijatelja njegova razgnevi se što ne nadoše odgovora i opet osudivahu Jova.

4. Jer Elijuj cekaše dokle oni govorahu s Jovom, jer behu stariji od njega.

5. Pa kad vide Elijuj da nema odgovora u ustima ona tri coveka, raspali se gnev njegov.

6. I progovori Elijuj sin Varahilov od Vuza, i rece: Ja sam najmladi, a vi ste starci, zato se bojah i ne smeh vam kazati šta mislim.

7. Mišljah: neka govori starost, i mnoge godine neka objave mudrost.

8. Ali je duh u ljudima, i Duh Svemoguceg urazumljuje ih.

9. Veliki nisu svagda mudri, i starci ne znaju svagda šta je pravo.

10. Zato velim: poslušaj me da kažem i ja kako mislim.

11. Eto, cekao sam da vi izgovorite, slušao sam razloge vaše dokle izvidaste besedu.

12. Pazio sam, ali gle, ni jedan od vas ne sapre Jova, ne odgovori na njegove reci.

13. Može biti da cete reci: Nadosmo mudrost, Bog ce ga oboriti, ne covek.

14. Nije na me upravio besede, ni ja mu necu odgovarati vašim recima.

15. Smeli su se, ne odgovaraju više, nestalo im je reci.

16. Cekao sam, ali ne govore, stadoše, i više ne odgovaraju.

17. Odgovoricu i ja za se, kazacu i ja kako mislim.

18. Jer sam pun reci, tesno je duhu u meni.

19. Gle, trbuh je moj kao vino bez oduške, i raspukao bi se kao nov meh.

20. Govoricu da odahnem, otvoricu usne svoje, i odgovoricu.

21. Necu gledati ko je ko, i coveku cu govoriti bez laskanja.

22. Jer ne umem laskati; odmah bi me uzeo Tvorac moj.