Knjiga o Jovu 4

1. Tada odgovori Elifas Temanac i rece:

2. Ako ti progovorimo, da ti nece biti dosadno? Ali ko bi se mogao uzdržati da ne govori?

3. Gle, ucio si mnoge, i ruke iznemogle krepio si;

4. Reci su tvoje podizale onog koji padaše, i utvrdivao si kolena koja klecahu.

5. A sada kad dode na tebe, klonuo si; kad se tebe dotace, smeo si se.

6. Nije li pobožnost tvoja bila uzdanje tvoje? I dobrota puteva tvojih nadanje tvoje?

7. Opomeni se, ko je prav poginuo, i gde su pravedni istrebljeni?

8. Kako sam ja video, koji oru muku i seju nevolju, to i žanju.

9. Od dihanja Božijeg ginu, i od daha nozdrva Njegovih nestaje ih.

10. Rika lavu, i glas ljutom lavu i zubi lavicima satiru se.

11. Lav gine nemajuci lova, i lavici rasipaju se.

12. Još dode tajno do mene rec, i uho moje docu je malo.

13. U mislima o nocnim utvarama, kad tvrd san pada na ljude,

14. Strah poduze me i drhat, od kog ustreptaše sve kosti moje,

15. I duh prode ispred mene, i dlake na telu mom nakostrešiše se.

16. Stade, ali mu ne poznah lica; prilika beše pred ocima mojim, i cuteci cuh glas:

17. Eda li je covek pravedniji od Boga? Eda li je covek cistiji od Tvorca svog?

18. Gle, slugama svojim ne veruje, i u andela svojih nalazi nedostataka;

19. A kamoli u onih koji stoje u kucama zemljanim, kojima je temelj na prahu i satiru se brže nego moljac.

20. Od jutra do vecera satru se, i nestane ih navek da niko i ne opazi.

21. Slava njihova ne prolazi li s njima? Umiru, ali ne u mudrosti.