Psalmi Davidovi 78
1. Cuj, narode moj, nauk moj, prigni uho svoje k recima usta mojih.
2. Otvaram za pricu usta svoja, kazacu stare pripovetke.
3. Šta slušasmo i doznasmo, i što nam kazivaše oci naši,
4. Necemo zatajiti od dece njihove, naraštaju poznom javicemo slavu Gospodnju i silu Njegovu i cudesa koja je ucinio.
5. Svedocanstvo podiže u Jakovu, i u Izrailju postavi zakon, koji dade ocima našim da ga predadu deci svojoj;
6. Da bi znao potonji naraštaj, deca koja ce se roditi, pa i oni da bi kazivali svojoj deci.
7. Da polažu na Boga nadanje svoje, i ne zaboravljaju dela Božijih, i zapovesti Njegove da drže;
8. I da ne budu kao oci njihovi, rod nevaljao i uporan, rod koji ne beše cvrst srcem svojim, niti veran Bogu duhom svojim.
9. Sinovi Jefremovi naoružani, koji streljaju iz luka, vratiše se natrag, kad beše boj.
10. Ne sacuvaše zavet Božji, i po zakonu Njegovom ne hteše hoditi.
11. Zaboraviše dela Njegova, i cudesa, koja im je pokazao,
12. Kako pred ocima njihovim ucini cudesa u zemlji misirskoj, na polju Soanu;
13. Razdvoji more, i provede ih, od vode nacini zid;
14. I vodi ih danju oblakom, i svu noc svetlim ognjem;
15. Raskida stene u pustinji, i poji ih kao iz velike bezdane;
16. Izvodi potoke iz kamena, i vodi vodu rekama.
17. Ali oni još jednako grešiše Njemu, i gneviše Višnjeg u pustinji.
18. I kušaše Boga u srcu svom, ištuci jela po volji svojoj,
19. I vikaše na Boga, i rekoše: "Može li Bog zgotoviti trpezu u pustinji?"
20. Evo! On udari u kamen, i potece voda, i reke ustadoše; može li i hleba dati? Hoce li i mesa postaviti narodu svom?
21. Gospod cu i razljuti se, i oganj se razgore na Jakova, i gnev se podiže na Izrailja.
22. Jer ne verovaše Bogu i ne uzdaše se u pomoc Njegovu.
23. Tada zapovedi oblacima odozgo, i otvori vrata nebeska,
24. I pusti, te im podažde mana za jelo, i hleb nebeski dade im.
25. Hleb andeoski jedaše covek; posla im jela do sitosti.
26. Pusti nebom ustoku, i navede silom svojom jug;
27. I kao prahom zasu ih mesom, i kao peskom morskim pticama krilatim;
28. Pobaca ih sred logora njihovog, oko šatora njihovih.
29. I najedoše se i dade im šta su želeli.
30. Ali ih još i ne prode želja, još beše jelo u ustima njihovim,
31. Gnev se Božji podiže na njih i pomori najjace medu njima, i mladice u Izrailju pobi.
32. Preko svega toga još grešiše, i ne verovaše cudesima Njegovim.
33. I pusti, te dani njihovi prolaziše uzalud, i godine njihove u strahu.
34. Kad ih ubijaše, onda pritecahu k Njemu, i obracahu se i iskahu Boga;
35. I pominjahu da je Bog odbrana njihova, i Višnji Izbavitelj njihov.
36. Laskahu Mu ustima svojim, i jezikom svojim lagahu Mu.
37. A srce njihovo ne beše Njemu verno, i ne behu tvrdi u zavetu Njegovom.
38. Ali On beše milostiv, i pokrivaše greh, i ne pomori ih, cesto zaustavljaše gnev svoj, i ne podizaše sve jarosti svoje.
39. Opominjaše se da su telo, vetar, koji prolazi i ne vraca se.
40. Koliko Ga puta rasrdiše u pustinji, i uvrediše u zemlji gde se ne živi!
41. Sve nanovo kušaše Boga, i Sveca Izrailjevog dražiše.
42. Ne secaše se ruke Njegove i dana, u koji ih izbavi iz nevolje,
43. U koji ucini u Misiru znake svoje i cudesa svoja na polju Soanu;
44. I provrže u krv reke njihove i potoke njihove, da ne mogoše piti.
45. Posla na njih bubine da ih kolju, i žabe da ih more.
46. Letinu njihovu dade crvu, i muku njihovu skakavcima.
47. Vinograde njihove pobi gradom, i smokve njihove slanom.
48. Gradu predade stoku njihovu, i stada njihova munji.
49. Posla na njih ognjeni gnev svoj, jarost, srdnju i mržnju, cetu zlih andela.
50. Ravni stazu gnevu svom, ne cuva duše njihove od smrti, i život njihov predade pomoru.
51. Pobi sve prvence u Misiru, prvi porod po kolibama Hamovim.
52. I povede narod svoj kao ovce, i vodi ih kao stado preko pustinje.
53. Vodi ih pouzdano, i oni se ne bojaše, a neprijatelje njihove zatrpa more.
54. I dovede ih na mesto svetinje svoje, na ovu goru, koju zadobi desnica Njegova.
55. Odagna ispred lica njihovog narode; žrebom razdeli njihovo dostojanje, i po šatorima njihovim naseli kolena Izrailjeva.
56. Ali oni kušaše i srdiše Boga Višnjeg i uredbe Njegove ne sacuvaše.
57. Odustaše i odvrgoše se, kao i oci njihovi, slagaše kao rdav luk.
58. Uvrediše Ga visinama svojim, i idolima svojim razdražiše Ga.
59. Bog cu i razgnevi se i rasrdi se na Izrailja veoma.
60. Ostavi naselje svoje u Silomu, šator, u kome življaše s ljudima.
61. I opravi u ropstvo slavu svoju i krasotu svoju u ruke neprijateljeve.
62. I predade macu narod svoj, i na dostojanje svoje zaplamte se.
63. Mladice njegove jede oganj, i devojkama njegovim ne pevaše svatovskih pesama;
64. Sveštenici njegovi padaše od maca, i udovice njegove ne plakaše.
65. Najposle, kao iza sna probudi se Gospod, prenu se kao junak kad se napije vina.
66. I pobi neprijatelje svoje s leda, vecnoj sramoti predade ih.
67. I ne hte šator Josifov, i koleno Jefremovo ne izabra.
68. Nego izabra koleno Judino, goru Sion, koja Mu omile.
69. I sagradi svetinju svoju kao gornje svoje stanove, i kao zemlju utvrdi je doveka.
70. I izabra Davida, slugu svog, i uze ga od torova ovcijih,
71. I od dojilica dovede ga da pase narod Njegov, Jakova, i nasledstvo Njegovo, Izrailja.
72. I on ih pase cistim srcem, i vodi ih mudrim rukama.