Psalmi Davidovi 39

1. Rekoh: Cuvacu se na putevima svojim da ne zgrešim jezikom svojim; zauzdavacu usta svoja, dok je bezbožnik preda mnom.

2. Bejah nem i glas ne pustih; cutah i o dobru. Ali se tuga moja podiže,

3. Zapali se srce moje u meni, u mislima mojim razgore se oganj; progovorih jezikom svojim:

4. Kaži mi, Gospode, kraj moj, i dokle ce trajati dani moji? Da znam kako sam ništa.

5. Evo s pedi dao si mi dane, i vek je moj kao ništa pred Tobom. Baš je ništa svaki covek živ.

6. Baš hodi covek kao utvara; baš se uzalud kida, sabira, a ne zna kome ce dopasti.

7. Pa šta da cekam, Gospode? Nada je moja u Tebi.

8. Iz svega bezakonja mog izbavi me, ne daj me bezumnome na podsmeh.

9. Nem sam, necu otvoriti usta svojih; jer si me Ti udario.

10. Olakšaj mi udarac svoj, silna ruka Tvoja ubi me.

11. Ako ceš karati coveka za prestupe, rastocice se kao od moljaca krasota njegova. Baš je ništa svaki covek.

12. Slušaj molitvu moju, Gospode, i cuj jauk moj. Gledajuci suze moje nemoj cutati. Jer sam gost u Tebe i došljak kao i svi stari moji.

13. Nemoj me više gnevno gledati, pa cu odahnuti pre nego otidem i više me ne bude.