Psalmi Davidovi 17

1. Usliši, Gospode, pravdu, cuj glas moj, primi u uši molitvu moju ne iz usta lažljivih.

2. Od lica Tvog neka izade sud moj, oci Tvoje neka pogledaju na pravicu.

3. Ispitaj srce moje, obidi nocu; u ognju me okušaj, i neceš naci nepravde moje.

4. Usta se moja ne dohvataju dela ljudskih; radi reci usta Tvojih držim se puteva oštrih.

5. Utvrdi stope moje na stazama svojim da ne zalaze koraci moji.

6. Tebe prizivam, jer ceš me uslišiti Bože! Prigni k meni uho svoje, i cuj reci moje.

7. Pokaži divnu milost svoju, koji izbavljaš one koji se u Te uzdaju od onih koji se protive desnici Tvojoj.

8. Cuvaj me kao zenicu oka: senom krila svojih zakloni me

9. Od bezbožnika koji me napadaju, od neprijatelja duše moje, koji su me opkolili.

10. Srce svoje zatvoriše; ustima svojim govore oholo.

11. Izagnavši me opet su oko mene; oci su svoje uprli da me obore na zemlju.

12. Oni su kao lav koji hoce da rastrže, i kao lavic koji sedi u potaji.

13. Ustani, Gospode, preteci ih, obori ih. Odbrani dušu moju macem svojim od bezbožnika,

14. Rukom svojom, Gospode, od ljudi ovih, od ljudi ovog sveta, kojima je deo ovaj život, kojima si trbuh napunio svog bogatstva, da ce im i sinovi biti siti i ostatak ostaviti svojoj deci.

15. A ja cu u pravdi gledati lice Tvoje; kad se probudim, bicu sit od prilike Tvoje.