Psalmi Davidovi 22

1. Bože, Bože moj! Zašto si me ostavio udaljivši se od spasenja mog, od reci vike moje?

2. Bože moj! Vicem danju, a Ti me ne slušaš, i nocu ali nemam mira.

3. Sveti, koji živiš u pohvalama Izrailjevim!

4. U Tebe se uzdaše oci naši, uzdaše se, i Ti si ih izbavljao.

5. Tebe prizivaše, i spasavaše se; u Tebe se uzdaše, i ne ostaše u sramoti.

6. A ja sam crv, a ne covek; podsmeh ljudima i rug narodu.

7. Koji me vide, svi mi se rugaju, razvaljuju usta, mašu glavom,

8. I govore oslonio se na Gospoda, neka mu pomogne, neka ga izbavi, ako ga miluje.

9. Ta, Ti si me izvadio iz utrobe; Ti si me umirio na sisi matere moje.

10. Za Tobom pristajem od rodenja, od utrobe matere moje Ti si Bog moj.

11. Ne udaljuj se od mene; jer je nevolja blizu, a nema pomocnika.

12. Optece me mnoštvo telaca; jaki volovi vasanski opkoliše me;

13. Razvališe na me usta svoja. Lav je gladan i rice.

14. Kao voda razlih se; rasuše se sve kosti moje; srce moje posta kao vosak, rastopilo se u meni.

15. Sasuši se kao crep krepost moja, i jezik moj prionu za grlo, i u prah smrtni meceš me.

16. Opkoliše me psi mnogi; ceta zlikovaca ide oko mene, probodoše ruke moje i noge moje.

17. Mogao bih izbrojati sve kosti svoje. Oni gledaju, i od mene naciniše stvar za gledanje.

18. Dele haljine moje medu sobom, i za dolamu moju bacaju žreb.

19. Ali Ti, Gospode, ne udaljuj se. Silo moja, pohitaj mi u pomoc.

20. Izbavi od maca dušu moju, od psa jedinicu moju.

21. Sacuvaj me od usta lavovih, i od rogova bivolovih, cuvši, izbavi me.

22. Kazujem ime Tvoje braci; usred skupštine hvalicu Te.

23. Koji se bojite Gospoda, hvalite Ga. Sve seme Jakovljevo! Poštuj Ga. Boj Ga se, sve seme Izrailjevo!

24. Jer se ne ogluši molitve ništeg niti je odbi; ne odvrati od njega lice svoje, nego ga usliši kad Ga zazva.

25. Tebe cu hvaliti na skupštini velikoj; zavete svoje svršicu pred onima koji se Njega boje.

26. Neka jedu ubogi i nasite se, i neka hvale Gospoda koji Ga traže; živo da bude srce vaše doveka.

27. Opomenuce se i obratice se ka Gospodu svi krajevi zemaljski, i poklonice se pred Njim sva plemena neznabožacka.

28. Jer je Gospodnje carstvo; On vlada narodima.

29. Ješce i poklonice se svi pretili na zemlji; pred Njim ce pasti svi koji silaze u prah, koji ne mogu sacuvati dušu svoju u životu.

30. Seme ce njihovo služiti Njemu. Kazivace se za Gospoda rodu potonjem.

31. Doci ce, i kazivace pravdu Njegovu ljudima njegovim, koji ce se roditi; jer je On ucinio ovo.