Psalmi Davidovi 2

1. Zašto se bune narodi i plemena pomišljaju zaludne stvari?

2. Ustaju carevi zemaljski, i knezovi se skupljaju na Gospoda i na pomazanika Njegovog.

3. "Raskinimo sveze njihove i zbacimo sa sebe jaram njihov."

4. Onaj, što živi na nebesima, smeje se, Gospod im se podsmeva.

5. Pa im govori u gnevu svom i jarošcu svojom zbunjuje ih:

6. "Ja sam pomazao cara svog na Sionu, na svetoj gori svojoj."

7. Kazacu naredbu Gospodnju; On rece meni: "Ti si sin moj, ja te sad rodih.

8. Išti u mene, i dacu ti narode u nasledstvo, i krajeve zemaljske tebi u državu.

9. Udariceš ih gvozdenom palicom; razbiceš ih kao loncarski sud."

10. Sad, carevi, orazumite se; naucite se sudije zemaljske!

11. Služite Gospodu sa strahom, i radujte se s trepetom.

12. Poštujte sina, da se ne razgnevi, i vi ne izginete na putu svom; jer ce se gnev Njegov brzo razgoreti. Blago svima koji se u Nj uzdaju!