Psalmi Davidovi 144

1. Blagosloven Gospod, grad moj, koji uci ruke moje boju, prste moje ratu,

2. Dobrotvor moj i ograda moja, utocište moje i Izbavitelj moj, Štit moj, Onaj u koga se uzdam, koji mi pokorava narod moj.

3. Gospode! Šta je covek, te znaš za nj, i sin smrtnoga, te ga paziš?

4. Covek je kao ništa; dani su njegovi kao sen, koji prolazi.

5. Gospode! Savij nebesa svoja, i sidi; dotakni se gora, i zadimice se.

6. Sevni munjom, i razagnaj ih; pusti strele svoje, i raspi ih.

7. Pruži ruku svoju s visine, izbavi me i izvadi me iz vode velike, iz ruku tudinaca,

8. Kojih usta govore ništavne stvari, i kojih je desnica desnica lažna.

9. Bože! Pesmu novu pevacu Ti, u psaltir od deset žica udaracu Tebi,

10. Koji daješ spasenje carevima, i Davida slugu svog izbavljaš od ljutog maca.

11. Izbavi me i otmi me iz ruke tudinaca, kojih usta govore ništavne stvari, i kojih je desnica desnica lažna.

12. Sinovi naši neka budu kao bilje, koje veselo odraste u mladosti; kceri naše kao stupovi prekrasno izradeni u dvoru;

13. Žitnice naše pune, obilne svakim žitom; ovce naše nek se množe na hiljade i na sto hiljada po stanovima našim.

14. Volovi naši neka budu tovni; neka ne budu napadanja, ni bežanja, ni tužnjave po ulicama našim.

15. Blago narodu, u kog je sve ovako! Blago narodu, u kog je Gospod Bog!