Psalmi Davidovi 109
1. Bože, slavo moja, nemoj cutati,
2. Jer se usta bezbožnicka i usta lukava na me otvoriše; govore sa mnom jezikom lažljivim.
3. Recima zlobnim sa svih strana gone me, i oružaju se na me nizašta.
4. Za ljubav moju ustaju na mene, a ja se molim.
5. Vracaju mi zlo za dobro, i mržnju za ljubav moju.
6. Postavi nad njim starešinu bezbožnika, i protivnik neka mu stane s desne strane.
7. Kad se stane suditi, neka izade kriv, i molitva njegova neka bude greh.
8. Neka budu dani njegovi kratki, i vlast njegovu neka dobije drugi.
9. Deca njegova nek budu sirote, i žena njegova udovica.
10. Deca njegova nek se potucaju i prose, i neka traže hleba izvan svojih pustolina.
11. Neka mu uzme dužnik sve što ima, i neka razgrabe tudini muku njegovu.
12. Nek se ne nade niko ko bi ga ljubio, ni ko bi se smilovao na sirote njegove.
13. Naslede njegovo nek se zatre, u drugom kolenu neka pogine ime njihovo.
14. Bezakonje starih njegovih nek se spomene u Gospoda, i greh matere njegove nek se ne izbriše.
15. Neka budu svagda pred Gospodom, i On neka istrebi spomen njihov na zemlji;
16. Zato što se nije secao ciniti milost, nego je gonio coveka ništeg i ubogog, i tužnom u srcu tražio smrt.
17. Ljubio je kletvu, neka ga i stigne; nije mario za blagoslov, neka i otide od njega.
18. Nek se obuce u kletvu kao u haljinu, i ona nek ude u njega kao voda, i kao ulje u kosti njegove.
19. Nek mu ona bude kao haljina, u koju se oblaci, i kao pojas, kojim se svagda paše.
20. Takva plata nek bude od Gospoda onima koji me nenavide, i koji govore zlo na dušu moju.
21. A meni, Gospode, Gospode, ucini šta prilici imenu Tvom. Ti si dobar, milošcu svojom izbavi me.
22. Jer sam nevoljan i ništ, i srce je moje ranjeno u meni.
23. Nestaje me kao sena, kad se odmice; teraju me kao skakavce.
24. Kolena moja iznemogoše od posta, i telo moje omrša.
25. Postadoh podsmeh njima; videci me mašu glavom svojom.
26. Pomozi mi, Gospode, Bože moj, spasi me po milosti svojoj.
27. Neka poznaju da je ovo Tvoja ruka, i Ti, Gospode, da si ovo ucinio.
28. Oni kunu, a Ti blagoslovi; ustaju, ali nek se postide, i sluga se Tvoj obraduje.
29. Nek se protivnici moji obuku u sramotu, i kao haljinom nek se pokriju stidom svojim.
30. Hvalicu Gospoda veoma ustima svojim, i usred mnogih slavicu Ga,
31. Jer stoji s desne strane ubogome, da bi ga spasao od onih koji osuduju dušu njegovu.