Psalmi Davidovi 77

1. Glas moj ide k Bogu, i ja prizivam Njega; glas moj ide k Bogu, i On ce me uslišiti.

2. U dan tuge svoje tražih Gospoda; nocu je ruka moja podignuta, i ne spušta se; duša moja nece da se uteši.

3. Pominjem Boga, i uzdišem; razmišljam, i trne duh moj.

4. Držim oci svoje da su budne; klonuo sam, i ne mogu govoriti.

5. Prebrajam stare dane i godine od vekova.

6. Opominjem se pesama svojih nocu; razgovaram se sa srcem svojim, i ispitujem duh svoj:

7. "Zar ce se doveka gneviti na nas Gospod, i nece više ljubiti?

8. Zar je zasvagda prestala milost Njegova, i rec se prekinula od kolena na koleno?

9. Zar je zaboravio milostiv biti i u gnevu zatvorio milosrde svoje?"

10. I rekoh: Žalosna je za mene ova promena desnice Višnjega.

11. Pamtim dela Gospodnja; pamtim predašnje cudo Tvoje.

12. Mislio sam o svim delima Tvojim, razmišljao o radnji Tvojoj;

13. Bože! Put je Tvoj svet; koji je Bog tako velik kao Bog naš?

14. Ti si Bog, koji si cinio cudesa, pokazivao silu svoju medu narodima;

15. Mišicom si odbranio narod svoj, sinove Jakovljeve i Josifove.

16. Videše Te vode, Bože, videše Te vode, i ustreptaše, i bezdane se zadrmaše.

17. Iz oblaka lijaše voda, oblaci davahu glas, i strele Tvoje lecahu.

18. Grmljahu gromovi Tvoji po nebu; munje Tvoje sevahu po vasiljenoj, zemlja se tresaše i njihaše.

19. Po moru beše put Tvoj, i staze Tvoje po velikoj vodi, i trag Tvoj ne poznavaše se.

20. Vodio si narod svoj kao ovce rukom Mojsijevom i Aronovom.