Psalmi Davidovi 132

1. Opomeni se, Gospode, Davida i sve smernosti njegove,

2. Kako se kunuo Gospodu, i zavetovao Bogu Jakovljevom:

3. "Necu uci u šator doma svog, niti cu leci na postelju odra svog;

4. Necu dati sna ocima svojim, ni vedama svojim drema;

5. Dok ne nadem mesta Gospodu, stana Bogu Jakovljevom."

6. Evo, cusmo da je u Jefremovoj zemlji, nadosmo Ga na poljima kirijat-jarimskim.

7. Udimo u stan Njegov, poklonimo se podnožju nogu Njegovih.

8. Stani, Gospode, na pocivalištu svom, Ti i kovceg sile Tvoje.

9. Sveštenici Tvoji nek se obuku u pravdu, i sveci Tvoji nek se raduju.

10. Radi Davida, sluge svog, nemoj odvratiti lica od pomazanika svog.

11. Zakle se Gospod Davidu u istini, od koje nece odstupiti; od poroda tvog posadicu na prestolu tvom.

12. Ako sinovi tvoji ušcuvaju zavet moj i otkrivenja moja kojima cu ih nauciti, onda ce i sinovi njihovi doveka sedeti na prestolu svom.

13. Jer je izabrao Gospod Sion, i omile Mu živeti na njemu.

14. Ovo je pocivalište moje uvek, ovde cu se naseliti; jer mi je omilelo.

15. Hranu cu njegovu blagosloviti, nište njegove nasiticu hleba.

16. Sveštenike cu njegove obuci u spasenje, i sveti ce se njegovi radovati.

17. Tu cu uciniti da uzraste rog Davidu, postavicu videlo pomazaniku svom.

18. Neprijatelje cu njegove obuci u sramotu; a na njemu ce cvetati venac njegov.