Psalmi Davidovi 139

1. Gospode! Ti me kušaš i znaš.

2. Ti znaš kad sedam i kad ustanem; Ti znaš pomisli moje izdaleka;

3. Kad hodim i kad se odmaram, Ti si oko mene, i sve puteve moje vidiš.

4. Još nema reci na jeziku mom, a Ti, Gospode, gle, vec sve znaš.

5. Sastrag i spred Ti si me zaklonio, i stavio na me ruku svoju.

6. Cudno je za me znanje Tvoje, visoko, ne mogu da ga dokucim.

7. Kuda bih otišao od duha Tvog, i od lica Tvog kuda bih pobegao?

8. Da izadem na nebo, Ti si onde. Da sidem u pakao, onde si.

9. Da se dignem na krilima od zore, i preselim se na kraj mora:

10. I onde ce me ruka Tvoja voditi, i držati me desnica Tvoja.

11. Da kažem: Da ako me mrak sakrije; ali je i noc kao videlo oko mene.

12. Ni mrak nece zamraciti od Tebe, i noc je svetla kao dan: mrak je kao videlo.

13. Jer si Ti stvorio šta je u meni, sastavio si me u utrobi matere moje.

14. Hvalim Te, što sam divno sazdan. Divna su dela Tvoja, i duša moja to zna dobro.

15. Nijedna se kost moja nije sakrila od Tebe, ako i jesam sazdan tajno, otkan u dubini zemaljskoj.

16. Zametak moj videše oci Tvoje, u knjizi je Tvojoj sve to zapisano, i dani zabeleženi, kad ih još nije bilo nijednog.

17. Kako su mi nedokucive pomisli Tvoje, Bože! Kako im je velik broj!

18. Da ih brojim, više ih je nego peska. Kad se probudim, još sam s Tobom.

19. Da hoceš, Bože, ubiti bezbožnika! Krvopije, idite od mene.

20. Oni govore ružno na Tebe; uzimaju ime Tvoje uzalud neprijatelji Tvoji.

21. Zar da ne mrzim na one, koji na Te mrze, Gospode, i da se ne gadim na one koji ustaju na Tebe?

22. Punom mrzošcu mrzim na njih; neprijatelji su mi.

23. Okušaj me, Bože, i poznaj srce moje, ispitaj me, i poznaj pomisli moje.

24. I vidi jesam li na zlom putu, i vodi me na put vecni.