Psalmi Davidovi 10

1. Zašto, Gospode, stojiš daleko, kriješ se kad je nevolja?

2. S oholosti bezbožnikove muci se ubogi; hvataju se ubogi prevarom koju izmišljaju bezbožnici.

3. Jer se bezbožnik dici željom duše svoje, grabljivca pohvaljuje.

4. Bezbožnik u obesti svojoj ne mari za Gospoda: "On ne vidi." Nema Boga u mislima njegovim.

5. Svagda su putevi njegovi krivi; za sudove Tvoje ne zna; na neprijatelje svoje nece ni da gleda.

6. U srcu svom kaže: Necu posrnuti; zlo nece doci nikad.

7. Usta su mu puna nevaljalih reci, prevare i uvrede, pod jezikom je njegovim muka i pogibao.

8. Sedi u zasedi iza kuce; u potaji ubija pravoga; oci njegove vrebaju ubogoga.

9. Sedi u potaji kao lav u pecini; sedi u zasedi da uhvati ubogoga; hvata ubogoga uvukavši ga u mrežu svoju.

10. Pritaji se, prilegne, i ubogi padaju u jake nokte njegove.

11. Kaže u srcu svom: "Bog je zaboravio, okrenuo je lice svoje, nece videti nikad."

12. Ustani Gospode! Digni ruku svoju, ne zaboravi nevoljnih.

13. Zašto bezbožnik da ne mari za Boga govoreci u srcu svom da Ti neceš videti?

14. Ti vidiš; jer gledaš uvrede i muke i pišeš ih na ruci. Tebi predaje sebe ubogi; siroti Ti si pomocnik.

15. Satri mišicu bezbožnom i zlom, da se traži i ne nade bezbožnost njegova.

16. Gospod je car svagda, doveka, nestace neznabožaca sa zemlje njegove.

17. Gospode! Ti cuješ želje ništih; utvrdi srce njihovo; otvori uho svoje,

18. Da daš sud siroti i nevoljniku, da prestanu goniti coveka sa zemlje.