Psalmi Davidovi 42

1. Kao što košuta traži potoke, tako duša moja traži Tebe, Bože!

2. Žedna je duša moja Boga, Boga Živoga, kad cu doci i pokazati se licu Božijem?

3. Suze su mi hleb dan i noc, kad mi svaki dan govore: Gde je Bog tvoj?

4. Duša se moja proliva kad se opominjem kako sam hodio sred mnogog ljudstva; stupao u dom Božji, a ljudstvo praznujuci pevaše i podvikivaše.

5. Što si klonula, dušo moja, i što si žalosna? Uzdaj se u Boga; jer cu Ga još slaviti, Spasitelja mog i Boga mog.

6. Klonula je u meni duša zato što Te pominjem u zemlji jordanskoj, na Ermonu, na gori maloj.

7. Bezdana bezdanu doziva glasom slapova Tvojih; sve vode Tvoje i vali Tvoji na mene navališe.

8. Danju je javljao Gospod milost svoju, a nocu Mu je pesma u mene, molitva Bogu života mog.

9. Reci cu Bogu, gradu svom: Zašto si me zaboravio? Zašto idem setan od pakosti neprijateljeve?

10. Koji mi pakoste, prebijajuci kosti moje, rugaju mi se govoreci mi svaki dan: Gde ti je Bog?

11. Što si klonula, dušo moja, i što si žalosna? Uzdaj se u Boga; jer cu Ga još slaviti, Spasitelja mog i Boga mog.