Psalmi Davidovi 40

1. Dugo cekah Gospoda, i saže se k meni, i cu viku moju.

2. Izvadi me iz jame, koja buci, i iz gliba, i postavi na kamen noge moje, i utvrdi stope moje.

3. I metnu u usta moja pesmu novu, hvalu Bogu našem. Vide mnogi, i pocinju se bojati Gospoda, i uzdati se u Njega.

4. Blago onome koji na Gospoda stavlja nadanje svoje, i ne obraca se oholima i onim koji teže na laž.

5. Mnoga su cudesa Tvoja, koja si ucinio Gospode, Bože moj, i mnoge su misli Tvoje s nama. Nema Ti ravna. Hteo bih javljati i kazivati, ali im broja nema.

6. Žrtve i darove neceš; Ti si mi uši otvorio; žrtvu paljenicu i koja se za greh prinosi ne tražiš.

7. I po tome rekoh: Evo idem, kao što je u knjizi pisano za mene;

8. Hocu ciniti volju Tvoju, Bože moj, i zakon je Tvoj meni u srcu.

9. Kazujem pravdu na saboru velikom; evo, usta svojih ne ustavljam; Gospode, Ti znaš.

10. Pravde Tvoje ne sakrivam u srcu svom, kazujem vernost Tvoju i spasenje Tvoje; i ne tajim milosti Tvoje i istine Tvoje od sabora velikog.

11. Gospode, nemoj zatvoriti srca svog od mene; milost Tvoja i istina Tvoja jednako neka me cuvaju.

12. Jer me opkoliše zla nebrojena; stigoše me nepravde moje, da ne mogu gledati; ima ih više nego kose na glavi mojoj, srce me moje ostavi.

13. Gospode, voljan budi izbaviti me, Gospode, pohitaj mi u pomoc.

14. Nek se postide i posrame svi koji traže pogibao duši mojoj! Nek se vrate natrag i postide koji mi žele zlo.

15. Nek se povrate u smetnji svojoj koji mi govore: Ha! Ha!

16. Neka se teše i vesele Tobom svi koji traže Tebe Gospode, i koji ljube spasenje Tvoje, neka jednako govore: Velik Gospod!

17. Ja sam nesrecan i ništ, neka se Gospod postara za me! Ti si pomoc moja i Izbavitelj moj, Bože moj, ne casi.