Psalmi Davidovi 141

1. Gospode, vicem k Tebi, pohitaj k meni, cuj glas moljenja mog, kad vicem k Tebi.

2. Nek izade molitva moja kao kad pred lice Tvoje, dizanje ruku mojih kao prinos, vecernji.

3. Postavi, Gospode, stražu kod jezika mog, cuvaj vrata usta mojih.

4. Ne daj srcu mom da zastrani na zle pomisli, da cini dela bezbožna s ljudima koji postupaju nepravedno; i da ne okusim sladosti njihove.

5. Neka me bije pravednik, to je milost; neka me kara, to je ulje za glavu moju; glava moja nece odbaciti, ako ce i više; nego je molitva moja protiv zloce njihove.

6. Rasuše se po kamenim vrletima sudije njihove, i cuše reci moje kako su blage.

7. Kao kad ko sece i teše, tako se razleteše kosti naše do celjusti paklenih.

8. Ali su k Tebi, Gospode, Gospode, upravljene oci moje, u Tebe se uzdam, nemoj odbaciti dušu moju.

9. Sacuvaj me od zamke, koju mi metnuše, od lukavstva onih, koji cine bezakonje.

10. Pašce u mreže svoje bezbožnici, a ja cu jedan proci.