Psalmi Davidovi 104
1. Blagosiljaj, dušo moja, Gospoda! Gospode, Bože moj, velik si veoma, obukao si se u velicanstvo i krasotu.
2. Obukao si svetlost kao haljinu, razapeo nebo kao šator;
3. Vodom si pokrio dvorove svoje, oblake nacinio si da su Ti kola, ideš ne krilima vetrenim.
4. Ciniš vetrove da su Ti andeli, plamen ognjeni da su Ti sluge.
5. Utvrdio si zemlju na temeljima njenim, da se ne pomesti na vek veka.
6. Bezdanom kao haljinom odenuo si je; na gorama stoje vode.
7. Od pretnje Tvoje beže, od gromovnog glasa Tvog teku.
8. Izlaze na gore i silaze u doline, na mesto koje si im utvrdio.
9. Postavio si medu, preko koje ne prelaze, i ne vracaju se da pokriju zemlju.
10. Izveo si izvore po dolinama, izmedu gora teku vode.
11. Napajaju sve zveri poljske; divlji magarci gase žed svoju.
12. Na njima ptice nebeske žive; kroz grane razleže se glas njihov.
13. Napajaš gore s visina svojih, plodovima dela Tvojih siti se zemlja.
14. Daješ te raste trava stoci, i zelen na korist coveku, da bi izvadio hleb iz zemlje.
15. I vino veseli srce coveku, i lice se svetli od ulja, i hleb srce coveku krepi.
16. Site se drveta Božija, kedri livanski, koje si posadio.
17. Na njima ptice viju gnezda; stanak je rodin na jelama.
18. Gore visoke divokozama, kamen je utocište zecevima.
19. Stvorio se mesec da pokazuje vremena, sunce poznaje zapad svoj.
20. Stereš tamu, i biva noc, po kojoj izlazi sve zverje šumsko;
21. Lavovi ricu za plenom, i traže od Boga hrane sebi.
22. Sunce grane, i oni se sakrivaju i ležu u lože svoje.
23. Izlazi covek na posao svoj, i na rad svoj do vecera.
24. Kako je mnogo dela Tvojih, Gospode! Sve si premudro stvorio; puna je zemlja blaga Tvog.
25. Gle, more veliko i široko, tu gmižu bez broja, životinja mala i velika;
26. Tu lade plove, krokodil, kog si stvorio da se igra po njemu.
27. Sve Tebe ceka, da im daješ picu na vreme.
28. Daješ im, primaju; otvoriš ruku svoju, site se dobra.
29. Odvratiš lice svoje, žaloste se; uzmeš im duh, ginu, i u prah svoj vracaju se.
30. Pošalješ duh svoj, postaju, i ponavljaš lice zemlji.
31. Slava Gospodu uvek; nek se veseli Gospod za dela svoja!
32. On pogleda na zemlju, i ona se trese; dotakne se gora, i dime se.
33. Pevacu Gospodu za života svog; hvalicu Boga svog dok sam god.
34. Neka Mu bude mila beseda moja! Veselicu se o Gospodu.
35. Neka nestane grešnika sa zemlje, i bezbožnika neka ne bude više! Blagosiljaj, dušo moja, Gospoda! Aliluja!