Prva knjiga Samuilova 9
1. A beše jedan covek od plemena Venijaminovog, kome ime beše Kis, sin Avila, sina Serora, sina Vehorata, sina Afije, sina jednog coveka od plemena Venijaminovog, hrabar junak.
2. On imaše sina po imenu Saula, koji beše mlad i lep da ne beše lepšeg od njega medu sinovima Izrailjevim, a glavom beše viši od svega naroda.
3. A Kisu, ocu Saulovom nestaše magarice, pa rece Kis Saulu sinu svom: Uzmi sa sobom jednog momka, pa ustani i idi te traži magarice.
4. I on prode goru Jefremovu, i prode zemlju salisku; ali ne nadoše; pa prodoše i zemlju salimsku, i ne beše ih; pa prodoše i zemlju Venijaminovu, i ne nadoše.
5. A kad dodoše u zemlju sufsku, rece Saul momku svom koji beše s njim: Hajde da se vratimo, da se ne bi otac okanio magarica i zabrinuo se za nas.
6. A on mu rece: Evo, u ovom gradu ima covek Božji, kog veoma poštuju; šta god kaže sve se zbiva; hajdemo k njemu, može biti da ce nas uputiti kuda bismo išli.
7. A Saul rece momku svom: Hajde da idemo; ali šta cemo odneti coveku? Jer nam je hleba nestalo u torbama, a dar nemamo da odnesemo coveku Božijem. Šta imamo?
8. A momak opet odgovarajuci rece Saulu: Eto u mene cetvrt sikla srebra; to da dam coveku Božijem da nas uputi.
9. A u staro vreme ko bi išao da pita Boga govoraše: Hajde da idemo k videocu. Jer ko se sada zove prorok u staro se vreme zvaše videlac.
10. I Saul rece momku svom: Dobro veliš; hajde da idemo. I podoše u grad gde beše covek Božji.
11. I kad idahu uz brdo gradsko, sretoše devojke koje izlažahu da zahvataju vodu, pa im rekoše: Je li tu videlac?
12. A one odgovarajuci rekoše: Jeste, eto pred tobom; pohitaj, jer je danas došao u grad, jer danas narod ima žrtvu na gori.
13. Kako udete u grad, naci cete ga pre nego pode na goru da jede; jer narod nece jesti dokle on ne dode, jer on treba da blagoslovi žrtvu, pa onda ce zvanice jesti; zato idite, jer cete ga sada naci.
14. I otidoše u grad; a kad dodoše usred grada, gle Samuilo polazeci na goru srete ih.
15. A Gospod beše objavio Samuilu dan pre nego dode Saul, rekavši:
16. Sutra u ovo doba poslacu k tebi jednog coveka iz zemlje Venijaminove, njega pomaži da bude vod narodu mom Izrailju, i on ce izbaviti moj narod iz ruku filistejskih. Jer pogledah na narod svoj, jer vika njegova dode do mene.
17. I kad Samuilo ugleda Saula, rece mu Gospod: Eto coveka za kog ti rekoh; taj ce vladati mojim narodom.
18. I Saul pristupi k Samuilu na vratima, i rece: Kaži mi, gde je kuca videoceva?
19. A Samuilo odgovori Saulu i rece: Ja sam videlac. Hajde preda mnom na goru, i danas cete sa mnom jesti; a sutra cu te otpustiti, i šta ti je god u srcu, kazacu ti.
20. A za magarice, kojih ti je nestalo pre tri dana, ne brini se; jer su se našle. I cije ce biti sve što je najbolje u Izrailju? Eda li ne tvoje i svega doma oca tvog?
21. A Saul odgovori i rece: Nisam li od plemena Venijaminovog, najmanjeg plemena Izrailjevog, i dom moj najmanji izmedu svih domova plemena Venijaminovog? Što mi dakle govoriš tako?
22. A Samuilo uze Saula i njegovog momka, i odvede ih u sobu, i posadi ih u zacelje medu zvanicama kojih beše do trideset ljudi.
23. I Samuilo rece kuvaru: Donesi deo koji ti dadoh i za koji ti rekoh: Ostavi ga kod sebe.
24. Tada donese kuvar plece i šta beše na njemu; a Samuilo ga metnu pred Saula, i rece: Evo šta je ostalo, uzmi preda se, te jedi, jer je sacuvano pre za tebe, kad rekoh: Pozvao sam narod. Tako jede Saul sa Samuilom onaj dan.
25. Potom sidoše s gore u grad, i Samuilo se razgovara sa Saulom na krovu.
26. A ujutru uraniše, i kad svitaše, zovnu Samuilo Saula na krov, i rece mu: Digni se, da te otpustim. I kad se diže Saul, izidoše obojica, on i Samuilo.
27. I kad dodoše na kraj grada, rece Samuilo Saulu: Reci momku neka ide napred (i on prode napred), a ti stani malo da ti javim rec Božiju.