Prva knjiga Samuilova 4
1. I šta rece Samuilo, zbi se svemu Izrailju. Jer Izrailj izade na vojsku na Filisteje, i stadoše u logor kod Even-Ezera, a Filisteji stadoše u logor u Afeku.
2. A Filisteji se uvrstaše prema Izrailju, i kad se otvori boj, razbiše Filisteji Izrailja, i izgibe ih u boju u polju oko cetiri hiljade ljudi.
3. I kad narod dode u logor, rekoše starešine Izrailjeve: Zašto nas danas razbi Gospod pred Filistejima? Da donesemo iz Siloma kovceg zaveta Gospodnjeg, da bude medu nama i izbavi nas iz ruku neprijatelja naših.
4. I narod posla u Silom da donesu odande kovceg zaveta Gospoda nad vojskama, koji sedi na heruvimima; a behu onde kod kovcega zaveta Gospodnjeg dva sina Ilijeva, Ofnije i Fines.
5. A kad dode kovceg zaveta Gospodnjeg u logor, povika sav Izrailj od radosti da zemlja zajeca.
6. A Filisteji cuvši veselu viku rekoše: Kakva je to vika vesela u logoru jevrejskom? I razumeše da je došao kovceg Gospodnji u logor njihov.
7. I uplašiše se Filisteji kad rekoše: Bog je došao u logor. I govorahu: Teško nama! Jer to nije bivalo pre.
8. Teško nama! Ko ce nas izbaviti iz ruku tih silnih bogova? To su bogovi što pobiše Misirce u pustinji svakojakim mukama.
9. Ohrabrite se, i budite ljudi, o Filisteji! Da ne služite Jevrejima kao što su oni vama služili; budite ljudi i udrite.
10. I Filisteji udariše, i Izrailjci se opet razbiše i pobegoše k šatorima svojim; i boj beše vrlo velik, jer pade iz Izrailja trideset hiljada pešaka.
11. I kovceg Božji bi otet, i dva sina Ilijeva, Ofnije i Fines pogiboše.
12. A jedan izmedu sinova Venijaminovih pobeže iz boja, i dode u Silom isti dan razdrtih haljina i glave posute prahom.
13. I kad dode, gle, Ilije sedaše na stolici ukraj puta pogledajuci; jer srce njegovo beše u strahu za kovceg Božji. I došav onaj covek u grad kaza glase, i stade vika svega grada.
14. A Ilije cuvši viku rece: Kakva je to vreva? I covek brže dotrca da javi Iliju.
15. A Iliju beše devedeset i osam godina, i oci mu behu potamnele, te ne mogaše videti.
16. I rece covek Iliju: Ja idem iz boja, utekoh danas iz boja. A on rece: Šta bi, sine?
17. A glasnik odgovarajuci rece: Pobeže Izrailj ispred Filisteja, i izgibe mnogo naroda, i oba sina tvoja pogiboše, Ofnije i Fines, i kovceg Božji otet je.
18. A kad spomenu kovceg Božji, pade Ilije sa stolice nauznako kod vrata i slomi vrat i umre, jer beše covek star i težak. On bi sudija Izrailju cetrdeset godina.
19. A snaha njegova, žena Finesova, beše trudna i na tom doba, pa cuvši glas da je kovceg Božji otet i da joj je poginuo svekar i muž, savi se i porodi, jer joj dodoše bolovi.
20. I kad umiraše, rekoše joj koje stajahu kod nje: Ne boj se, rodila si sina. Ali ona ne odgovori, niti hajaše za to.
21. Nego detetu nade ime Ihavod govoreci: Otide slava od Izrailja; jer kovceg Božji bi otet, i svekar joj i muž pogiboše.
22. Zato rece: Otide slava od Izrailja; jer bi otet kovceg Božji.