Prva knjiga Samuilova 24
1. I kad se Saul vrati odagnavši Filisteje, rekoše mu govoreci: Eno Davida u pustinji engadskoj.
2. Tada uze Saul tri hiljade ljudi izabranih iz svega Izrailja, i otide da traži Davida i ljude njegove po vrletima gde su divokoze.
3. I dode k torovima ovcijim ukraj puta gde beše pecina; i Saul ude u nju rad sebe; a David i njegovi ljudi sedahu u kraju u pecini.
4. I rekoše Davidu ljudi njegovi: Evo dana, za koji ti rece Gospod: Evo ja ti predajem neprijatelja tvog u ruke da uciniš šta ti je volja. I David usta, te polako odsece skut od plašta Saulovog.
5. A posle zadrhta srce Davidu što odsece skut Saulu.
6. I rece svojim ljudima: Ne dao Bog da to ucinim gospodaru svom, pomazaniku Gospodnjem, da podignem ruku svoju na nj. Jer je pomazanik Gospodnji.
7. I odvrati recima David ljude svoje i ne dade im da ustanu na Saula. I Saul izašav iz pecine pode svojim putem.
8. Potom David usta, i izašav iz pecine stade vikati za Saulom govoreci: Care gospodine! A Saul se obazre, a David se savi licem do zemlje i pokloni se.
9. I rece David Saulu: Zašto slušaš šta ti kažu ljudi koji govore: Eto David traži zlo tvoje?
10. Evo, danas videše oci tvoje da te je Gospod bio predao danas u moje ruke u ovoj pecini, i rekoše mi da te ubijem: ali te poštedeh, i rekoh: Necu dignuti ruku svoju na gospodara svog, jer je pomazanik Gospodnji.
11. Evo, oce moj, evo vidi skut od plašta svog u mojoj ruci: odsekoh skut od plašta tvog, a tebe ne ubih; poznaj i vidi da nema zla ni nepravde u ruci mojoj, i da ti nisam zgrešio; a ti vrebaš dušu moju da je uzmeš.
12. Gospod neka sudi izmedu mene i tebe, i neka me osveti od tebe; ali ruka se moja nece podignuti na te.
13. Kako kaže stara prica: Od bezbožnih izlazi bezbožnost; zato se ruka moja nece podignuti na te.
14. Za kim je izašao car Izrailjev? Koga goniš, mrtvog psa, buvu jednu.
15. Gospod neka bude sudija, i neka rasudi izmedu mene i tebe; On neka vidi i raspravi moju parnicu i izbavi me iz ruke tvoje.
16. A kad izgovori David ove reci Saulu, rece Saul: Je li to tvoj glas, sine Davide? I podigavši Saul glas svoj zaplaka.
17. I rece Davidu: Praviji si od mene, jer si mi vratio dobro za zlo koje sam ja tebi ucinio.
18. I danas si mi pokazao da mi dobro ciniš; jer me Gospod dade tebi u ruke, a ti me opet ne ubi.
19. I ko bi našavši neprijatelja svog pustio ga da ide dobrim putem? Gospod neka ti vrati dobro za ovo što si mi ucinio danas.
20. I sada, evo, znam da ceš zacelo biti car, i jako ce biti u tvojoj ruci carstvo Izrailjevo.
21. Zato mi se sada zakuni Gospodom da neceš istrebiti seme moje posle mene, ni ime moje zatrti u domu oca mog.
22. I zakle se David Saulu; i Saul otide kuci svojoj, a David i ljudi njegovi otidoše na tvrdo mesto.