Prva knjiga Samuilova 2
1. I Ana se pomoli i rece: Razveseli se srce moje u Gospodu; podiže se rog moj u Gospodu; otvoriše se usta moja na neprijatelje moje, jer sam radosna radi spasenja Tvog.
2. Nema svetog kao što je Gospod; jer nema drugog osim Tebe; i nema stene kao što je Bog naš.
3. Ne govorite više ponosito, i neka ne izlaze iz usta vaših reci ohole; jer je Gospod Bog koji sve zna, i on udešava namere.
4. Luk junacima slomi se, i iznemogli opasaše se snagom.
5. Koji behu siti, naimaju se za hleb; a koji behu gladni, nisu više; i nerotkinja rodi sedmoro, a koja imaše dece, iznemože.
6. Gospod ubija, i oživljuje; spušta u grob, i izvlaci.
7. Gospod siromaši i bogati; ponižuje i uzvišuje.
8. Siromaha podiže iz praha, i iz bunjišta uzvišuje ubogog da ga posadi s knezovima, i daje im da naslede presto slave; jer su Gospodnji temelji zemaljski, i na njima je osnovao vasiljenu.
9. Sacuvace noge milih svojih, a bezbožnici ce umuknuti u mraku; jer svojom snagom nece covek nadjacati.
10. Koji se suprote Gospodu, satrce se; na njih ce zagrmeti s neba; Gospod ce suditi krajevima zemaljskim, i dace snagu caru svom, i uzvisice rog pomazaniku svom.
11. Potom otide Elkana u Ramat kuci svojoj, a dete služaše Gospodu pred Ilijem sveštenikom.
12. A sinovi Ilijevi behu nevaljali, i ne znahu za Gospoda.
13. Jer u tih sveštenika beše obicaj prema narodu: kad ko prinošaše žrtvu, dolažaše momak sveštenikov dok se kuvaše meso s viljuškama trokrakim u ruci,
14. I zabadaše u sud, ili u kotao, ili u tavu, ili u lonac, i šta se god nabode na viljuške uzimaše sveštenik. Tako cinjahu svemu Izrailju koji dolažaše u Silom.
15. Tako i pre nego bi zapalili salo, došao bi momak sveštenikov, te bi rekao coveku koji prinošaše žrtvu: Daj meso da ispecem svešteniku, jer ti necu primiti meso kuvano, nego sirovo.
16. Ako bi mu tada covek odgovorio: Neka se prvo zapali salo, pa onda uzmi šta ti god duša želi; on bi rekao: Ne, nego daj sada, ako li ne daš, uzecu silom.
17. I greh onih mladica beše vrlo velik pred Gospodom, jer ljudi ne marahu za prinos Gospodnji.
18. A Samuilo služaše pred Gospodom, još dete u oplecku lanenom.
19. A mati mu nacini mali plašt i donese mu, i tako cinjaše svake godine dolazeci s mužem svojim da prinese žrtvu godišnju.
20. A Ilije blagoslovi Elkanu i ženu njegovu govoreci: Gospod da ti da poroda od te žene za ovog kog je dala Gospodu! I otidoše u svoje mesto.
21. I Gospod pohodi Anu, i ona zatrudne i rodi tri sina i dve kceri. A dete Samuilo rastijaše pred Gospodom.
22. A Ilije beše vrlo star, i cu sve što cinjahu sinovi njegovi svemu Izrailju, i kako spavahu sa ženama koje dolažahu gomilama na vrata šatora od sastanka.
23. I govoraše im: Zašto to radite? Jer cujem zle reci o vama od svega naroda.
24. Nemojte, deco moja; jer nije dobro šta cujem; otpadujete narod Gospodnji.
25. Kad covek zgreši coveku, sudice mu sudija; ali kad ko zgreši Gospodu, ko ce moliti za nj? Ali ne poslušaše oca svog, jer Gospod htede da ih ubije.
26. A dete Samuilo rastijaše i beše mio Gospodu i ljudima.
27. Tada dode covek Božji k Iliju, i rece mu: Ovako veli Gospod: Ne javih li se domu oca tvog, kad behu u Misiru u kuci Faraonovoj?
28. I izabrah ga izmedu svih plemena Izrailjevih sebi za sveštenika da prinosi žrtve na oltaru mom i da kadi kadom i nosi oplecak preda mnom, i dadoh domu oca tvog sve žrtve ognjene sinova Izrailjevih?
29. Zašto gazite žrtvu moju i prinos moj, koje sam zapovedio da se prinose u šatoru? I paziš sinove svoje vecma nego mene, da se gojite prvinama svih prinosa Izrailja, naroda mog?
30. Zato Gospod Bog Izrailjev kaže: Rekao sam doista: Dom tvoj i dom oca tvog služice preda mnom do veka; ali kaže Gospod: Nece biti tako, jer one cu poštovati koji mene poštuju, a koji mene preziru, bice prezreni.
31. Gle, idu dani kad cu odseci tebi ruku i ruku domu oca tvog, da ne bude starca u domu tvom.
32. I videceš nevolju u šatoru mesto svega dobra što je Gospod cinio Izrailju; nece biti starca u domu tvom doveka.
33. A koga od tvojih ne istrebim ispred oltara svog, onaj ce ostati da ti cile oci i da ti se cveli duša; i sav podmladak doma tvog umirace u najboljim godinama.
34. I ovo da ti je znak šta ce doci na oba sina tvoja, na Ofnija i Finesa: u jedan dan poginuce obojica.
35. A sebi cu podignuti sveštenika vernog, on ce raditi po srcu mom i po duši mojoj; i sazidacu mu tvrd dom, i on ce hoditi pred pomazanikom mojim vazda.
36. I ko ostane od doma tvog, doci ce da mu se pokloni za srebrn novac i za komad hleba, i govorice: Primi me u kakvu službu sveštenicku da imam komad hleba.