Prva knjiga Samuilova 25
1. U tom umre Samuilo i sabra se sav Izrailj, i plakaše za njim, i pogreboše ga u domu njegovom u Rami. A David usta i side u pustinju faransku.
2. A beše jedan covek u Maonu, a stoka mu beše na Karmilu; i beše covek vrlo bogat, jer imaše tri hiljade ovaca i hiljadu koza, i tada strižaše ovce svoje na Karmilu.
3. I beše ime tom coveku Naval, a ženi mu ime Avigeja; i ona beše žena razumna i lepa, a on beše tvrda srca i opak, a beše od roda Halevovog.
4. I David cu u pustinji da Naval striže ovce.
5. I posla David deset momaka, i rece David momcima: Idite na Karmil, i otidite k Navalu, i pozdravite ga od mene.
6. I recite mu: Zdravo! I mir da ti je, i domu tvom da je mir, i svemu što imaš da je mir!
7. Cuo sam da strižeš ovce; pastiri su tvoji bivali kod nas, i ne ucinismo im nepravde, i ništa im nije nestalo dokle god behu na Karmilu.
8. Pitaj sluge svoje, i kazace ti. Neka ovi momci nadu milost pred tobom, jer dodosmo u dobar dan. Daj slugama svojim i Davidu sinu svom što ti dode do ruke.
9. I dodoše momci Davidovi, i kazaše Navalu u ime Davidovo sve ove reci, i ucutaše.
10. A Naval odgovori slugama Davidovim i rece: Ko je David? I ko je sin Jesejev? Danas ima mnogo sluga koje beže od svojih gospodara.
11. Eda li cu uzeti hleb svoj i vodu svoju i meso što sam poklao za ljude koji mi strižu ovce, pa dati ljudima kojih ne znam odakle su?
12. Tada se vratiše momci Davidovi svojim putem, vratiše se, i došavši kazaše mu sve ove reci.
13. A David rece svojim ljudima: Pripašite svaki svoj mac. I pripasaše svaki svoj mac, i David pripasa svoj mac; i pode za Davidom do cetiri stotine ljudi, a dvesta ostaše kod prtljaga.
14. Ali Avigeji, ženi Navalovoj, kaza jedan izmedu sluga njegovih govoreci: Evo, David posla iz pustinje poslanike da pozdravi gospodara našeg, a on ih otera.
15. A ti su nam ljudi bili vrlo dobri. Niti nam uciniše krivo, niti nam cega nesta dokle god bejasmo kod njih u polju.
16. Nego nam behu zidovi i nocu i danju, dokle god bejasmo kod njih pasuci ovce.
17. Zato sada gledaj i promisli šta ceš ciniti, jer je gotovo zlo gospodaru našem i svemu domu njegovom; a on je zao covek, da mu se ne može govoriti.
18. Tada Avigeja brže uze dvesta hlebova i dve mešine vina i pet ovaca zgotovljenih i pet merica prženog žita, i sto grozdova suvog grožda i dvesta gruda suvih smokava, i metnu na magarce.
19. I rece momcima svojim: Hajdete napred, a ja cu ici za vama. A mužu svom Navalu ništa ne rece.
20. I sedavši na magarca idaše ispod gore, a gle David i ljudi njegovi silažahu pred nju, i sukobi se s njima.
21. A David govoraše: Ele sam zaludu cuvao sve što je taj imao u pustinji da mu ništa ne beše nestalo od svega što ima; jer mi vrati zlo za dobro.
22. To neka ucini Bog neprijateljima Davidovim i to neka doda, ako mu do zore od svega što ima ostavim i ono što mokri uz zid.
23. A kad Avigeja ugleda Davida, brže side s magarca, i pade pred Davidom na lice svoje i pokloni se do zemlje;
24. I padnuvši mu k nogama rece: Na meni, gospodaru, neka bude ta krivica; ali da progovori sluškinja tvoja tebi, i cuj reci sluškinje svoje.
25. Neka gospodar moj ne gleda na tog nevaljalog coveka, Navala, jer je kao ime što mu je; Naval mu je ime, i bezumlje je kod njega. A ja sluškinja tvoja nisam videla momke gospodara svog koje si slao.
26. Zato sada, gospodaru, tako živ bio Gospod i tako živa bila duša tvoja, Gospod ti ne da da ideš na krv i da se osvetiš svojom rukom. Zato sada neka bude neprijateljima tvojim kao Navalu i svima koji traže zla gospodaru mom.
27. Evo dar što je donela sluškinja gospodaru svom, da se da momcima koji idu za gospodarem mojim.
28. Oprosti sluškinji svojoj krivicu; jer ce Gospod zacelo naciniti tvrdu kucu gospodaru mom; jer ratove Gospodnje vodi gospodar moj i nije se našlo zlo na tebi nikad za tvog veka.
29. I da ustane covek da te goni i traži dušu tvoju, duša ce gospodara mog biti vezana u svežnju živih kod Gospoda Boga tvog, a duše ce neprijatelja tvojih baciti kao iz pracke.
30. I kad Gospod ucini gospodaru mom svako dobro koje ti je obrekao, i postavi te vodom Izrailju,
31. Nece ti biti spoticanja ni sablazni srcu gospodara mog da je prolio krv nizašta i da se sam osvetio gospodar moj. I kad ucini Gospod dobro gospodaru mom, opomenuceš se sluškinje svoje.
32. Tada rece David Avigeji: Da je blagosloven Gospod Bog Izrailjev, koji te danas posla meni na susret!
33. I da su blagoslovene reci tvoje, i ti da si blagoslovena, koja me odvrati danas da ne idem na krv i osvetim se svojom rukom.
34. Doista, tako živ bio Gospod Bog Izrailjev, koji mi ne dade da ti ucinim zlo, da mi nisi brže izašla na susret, ne bi ostalo Navalu do zore ni ono što uza zid mokri.
35. I primi David iz ruke njene šta mu beše donela, i rece joj: Idi s mirom kuci svojoj; eto, poslušah te, i pogledah na te.
36. Potom se Avigeja vrati k Navalu; a gle, kod njega gozba u kuci, kao carska gozba, i srce Navalu beše veselo, i beše pijan vrlo. Zato mu ona ne rece ništa do jutra.
37. A ujutru kad se Naval otrezni, kaza mu žena sve ovo; a u njemu obamre srce njegovo, i on posta kao kamen.
38. A kad prode do deset dana, udari Gospod Navala, te umre.
39. A kad David cu da je umro Naval, rece: Da je blagosloven Gospod, koji osveti sramotu moju od Navala, i zadrža slugu svog oda zla, a obrati Gospod Navalu na glavu zlocu njegovu. Potom posla David i poruci Avigeji da ce je uzeti za ženu.
40. I sluge Davidove dodoše k Avigeji na Karmil, i rekoše joj govoreci: David nas posla k tebi da te uzme za ženu.
41. A ona usta i pokloni se licem do zemlje, i rece: Evo sluškinje tvoje, da služi i da pere noge slugama gospodara svog.
42. Potom brže usta Avigeja, i sede na magarca, i pet devojaka njenih pode za njom, i otide za poslanicima Davidovim, i posta mu žena.
43. A David uze i Ahinoamu iz Jezraela: i obe mu behu žene.
44. Jer Saul dade Mihalu kcer svoju, ženu Davidovom, Faltiju sinu Laisovom iz Galima.