Prva knjiga Samuilova 17

1. Tada Filisteji skupiše vojsku svoju da vojuju, i skupiše se u Sokotu Judinom, i stadoše u logor izmedu Sokota i Azike na medi damimskoj.

2. A Saul i Izrailjci skupiše se i stadoše u logor u dolini Ili, i uvrstaše se prema Filistejima.

3. I Filisteji stajahu na brdu odonuda a Izrailjci stajahu na brdu odovuda, a medu njima beše dolina.

4. I izade iz logora filistejskog jedan zatocnik po imenu Golijat iz Gata, visok šest lakata i ped.

5. I na glavi mu beše kapa od bronze, i oklop plocast na njemu od bronze; i beše oklop težak pet hiljada sikala.

6. I nogavice od bronze behu mu na nogama, i štit od bronze na ramenima.

7. A kopljaca od koplja mu beše kao vratilo, a gvožda u koplju mu beše šest stotina sikala; i koji mu oružje nošaše idaše pred njim.

8. On stavši vikaše vojsku izrailjsku, i govoraše im: Što ste izašli uvrstavši se? Nisam li ja Filistejin a vi sluge Saulove? Izberite jednog izmedu sebe, pa neka izade k meni.

9. Ako me nadjaca i pogubi me, mi cemo vam biti sluge; ako li ja njega nadjacam i pogubim ga, onda cete vi biti nama sluge, i služicete nam.

10. Još govoraše Filistejin: Ja osramotih danas vojsku izrailjsku: dajte mi coveka da se bijemo.

11. A kad Saul i sav Izrailj cu šta rece Filistejin, prepadoše se i uplašiše se vrlo.

12. A beše David sin jednog Efracanina, iz Vitlejema Judinog, kome ime beše Jesej, koji imaše osam sinova i beše u vreme Saulovo star i vremenit medu ljudima.

13. I tri najstarija sina Jesejeva otidoše za Saulom na vojsku; a imena trojici sinova njegovih koji otidoše na vojsku behu prvencu Elijav a drugom Avinadav a trecem Sama.

14. A David beše najmladi. I ona tri najstarija otidoše za Saulom.

15. A David otide od Saula i vrati se u Vitlejem da pase ovce oca svog.

16. A Filistejin izlažaše jutrom i vecerom, i staja cetrdeset dana.

17. A Jesej rece Davidu, sinu svom: Uzmi sada za bracu svoju efu ovog prženog žita i ovih deset hlebova, i odnesi brže u logor braci svojoj.

18. A ovih deset mladih siraca odnesi hiljadniku, i vidi bracu svoju kako su, i donesi od njih znak.

19. A Saul i oni i sav Izrailj behu u dolini Ili ratujuci s Filistejima.

20. I tako David usta rano i ostavi ovce na cuvaru; pa uze i otide kako mu zapovedi Jesej; i dode na mesto gde beše logor, i vojska izlažaše da se vrsta za boj, i podizaše ubojnu viku.

21. I stajaše vojska izrailjska i filistejska jedna prema drugoj.

22. Tada ostavi David svoj prtljag kod cuvara koji cuvaše prtljag i otrca u vojsku, i dode i zapita bracu svoju za zdravlje.

23. I dokle govoraše s njima, gle, onaj zatocnik po imenu Golijat Filistejin iz Gata, izade iz vojske filistejske i govoraše kao pre, i David cu.

24. A svi Izrailjci kad videše tog coveka, uzbegoše od njega, i beše ih strah veoma.

25. I govorahu Izrailjci: Videste li tog coveka što izade? Jer izade da sramoti Izrailja. A ko bi ga pogubio, car bi mu dao silno blago, i kcer svoju dao bi mu; i oslobodio bi dom oca njegovog u Izrailju.

26. Tada rece David ljudima koji stajahu oko njega govoreci: Šta ce se uciniti coveku koji pogubi tog Filistejina i skine sramotu s Izrailja? Jer ko je taj Filistejin neobrezani da sramoti vojsku Boga Živog?

27. A narod mu odgovori iste reci govoreci: To ce se uciniti onome ko ga pogubi.

28. A kad cu Elijav brat njegov najstariji kako se razgovara s tim ljudima, razljuti se Elijav na Davida, i rece mu: Što si došao? I na kome si ostavio ono malo ovaca u pustinji? Znam ja obest tvoju i zlocu srca tvog; došao si da vidiš boj.

29. A David rece: Šta sam sad ucinio? Zapovedeno mi je.

30. Potom okrenu se od njega k drugom i zapita kao pre; i narod mu odgovori kao pre.

31. I kad cuše reci koje govoraše David, javiše ih Saulu, a on ga dozva k sebi.

32. I David rece Saulu: Neka se niko ne plaši od onog; sluga ce tvoj izaci i bice se s Filistejinom.

33. A Saul rece Davidu: Ne možeš ti ici na Filistejina da se biješ s njim, jer si ti dete a on je vojnik od mladosti svoje.

34. A David rece Saulu: Sluga je tvoj pasao ovce oca svog; pa kad dode lav ili medved i odnese ovcu iz stada,

35. Ja potrcah za njim, i udarih ga i oteh mu iz celjusti; i kad bi skocio na me; uhvatih ga za grlo, te ga bih i ubih.

36. I lava i medveda ubijao je tvoj sluga, pa ce i taj Filistejin neobrezani proci kao oni; jer osramoti vojsku Boga Živog.

37. Još rece David: Gospod koji me je sacuvao od lava i medveda, On ce me sacuvati i od ovog Filistejina. Tada rece Saul Davidu: Idi, i Gospod neka bude s tobom.

38. I Saul dade Davidu svoje oružje, i metnu mu na glavu kapu svoju od bronze i metnu oklop na nj.

39. I pripasa David mac njegov preko svog odela i pode, ali ne beše navikao, pa rece David Saulu: Ne mogu ici s tim, jer nisam navikao. Pa skide David sa sebe.

40. I uze štap svoj u ruku, i izabra na potoku pet glatkih kamena i metnu ih u torbu pastirsku, koju imaše, i uze pracu svoju u ruku, i tako pode ka Filistejinu.

41. A i Filistejin idaše sve bliže k Davidu, a covek koji mu nošaše oružje, idaše pred njim.

42. A kad Filistejin pogleda i vide Davida, podsmehnu mu se, što beše mlad i smed i lepog lica.

43. I rece Filistejin Davidu: Eda li sam pseto, te ideš na me sa štapom? I proklinjaše Filistejin Davida bogovima svojim.

44. I rece Filistejin Davidu: Hodi k meni da dam telo tvoje pticama nebeskim i zverima zemaljskim.

45. A David rece Filistejinu: Ti ideš na me s macem i s kopljem i sa štitom; a ja idem na te u ime Gospoda nad vojskama, Boga vojske Izrailjeve, kog si ružio.

46. Danas ce te Gospod dati meni u ruke, i ubicu te, i skinucu glavu s tebe, i dacu danas telesa vojske filistejske pticama nebeskim i zverima zemaljskim, i poznace sva zemlja da je Bog u Izrailju.

47. I znace sav ovaj zbor da Gospod ne spasava macem ni kopljem, jer je rat Gospodnji, zato ce vas dati nama u ruke.

48. A kad se Filistejin podiže i dode bliže k Davidu, David brže istrca na bojište pred Filistejina.

49. I David turi ruku svoju u torbu svoju, i izvadi iz nje kamen, i baci ga iz prace, i pogodi Filistejina u celo i ude mu kamen u celo, te pade nicice na zemlju.

50. Tako David pracom i kamenom nadjaca Filistejina, i udari Filistejina i ubi ga; a nemaše David maca u ruci.

51. I pritrcavši David stade na Filistejina, i zgrabi mac njegov i izvuce ga iz korica i pogubi ga i odsece mu glavu. A Filisteji kad videše gde pogibe junak njihov pobegoše.

52. A Izrailjci i Judejci ustaše i povikaše i poteraše Filisteje do doline i do vrata akaronskih; i padaše pobijeni Filisteji po putu sarajimskom do Gata i do Akarona.

53. Potom se vratiše sinovi Izrailjevi teravši Filisteje, i opleniše logor njihov.

54. A David uze glavu Filistejinovu, i odnese je u Jerusalim, a oružje njegovo ostavi u svojoj kolibi.

55. A kad Saul vide Davida gde ide pred Filistejina, rece Aveniru vojvodi: Ciji je sin taj mladic, Avenire? A Avenir rece: Kako je živa duša tvoja care, ne znam.

56. A car rece: Pitaj ciji je sin taj mladic.

57. A kad se vrati David pogubivši Filistejina, uze ga Avenir i izvede ga pred Saula, a u ruci mu beše glava Filistejinova.

58. I Saul rece mu: Ciji si sin, dete? A David rece: Ja sam sin sluge tvog Jeseja Vitlejemca.