Prva knjiga Samuilova 26
1. Opet dodoše Zifeji k Saulu u Gavaju govoreci: Ne krije li se David na brdu Eheli prema Gesimonu?
2. A Saul se podiže i side u pustinju zifsku, i s njim tri hiljade ljudi izabranih iz Izrailja, da traži Davida u pustinji zifskoj.
3. I stade Saul u logor na brdu Eheli prema Gesimonu kraj puta; a David osta u pustinji, i opazi da Saul ide za njim u pustinju.
4. I posla David uhode, i od njih dozna zacelo da je došao Saul.
5. Tada se podiže David i dode na mesto gde Saul beše s vojskom. I David vide mesto gde spavaše Saul i Avenir sin Nirov vojvoda njegov; a spavaše Saul medu kolima a narod ležaše oko njega.
6. I David progovori i rece Ahimelehu Hetejinu i Avisaju sinu Serujinom bratu Joavovom: Ko ce sici sa mnom k Saulu u logor? A Avisaj odgovori: Ja cu sici s tobom.
7. I tako David i Avisaj dodoše nocu k narodu; a gle, Saul ležaše i spavaše izmedu kola, i koplje mu beše celo glave pobodeno u zemlju; Avenir pak i narod ležahu oko njega.
8. Tada rece Avisaj Davidu: Danas ti dade Bog neprijatelja tvog u ruke; zato sada da ga probodem kopljem za zemlju jedanput, necu više.
9. A David rece Avisaju: Nemoj ga ubiti; jer ko ce podignuti ruku svoju na pomazanika Gospodnjeg i biti prav?
10. Još rece David: Tako živ bio Gospod, Gospod ce ga ubiti, ili ce doci dan njegov da umre, ili ce izaci u boj i poginuti.
11. Ne dao mi Bog da dignem ruku svoju na pomazanika Gospodnjeg! Nego uzmi sada koplje što mu je celo glave i cašu za vodu, pa da idemo.
12. I David uze koplje i cašu za vodu, što beše celo glave Saulu, i otidoše; i niko ih ne vide i ne oseti, niti se koji probudi, nego svi spavahu, jer beše napao na njih tvrd san od Gospoda.
13. I David, prešavši na drugu stranu, stade navrh brda izdaleka; i beše izmedu njih mnogo mesta.
14. I stade David vikati narod i Avenira sina Nirovog govoreci: Što se ne odazivaš, Avenire? A Avenir se odazva i rece: Koji si ti što viceš cara?
15. A David rece Aveniru: Nisi li ti junak? I ko je kao ti u Izrailju? Zašto nisi cuvao cara gospodara svog? Jer je išao jedan iz naroda da ubije gospodara tvog.
16. Nisi dobro radio. Tako da je živ Gospod, zaslužili ste smrt što niste cuvali gospodara svog, pomazanika Gospodnjeg. Eto, gledaj, gde je koplje carevo i caša za vodu što mu beše celo glave?
17. Tada Saul pozna glas Davidov, i rece: Je li to tvoj glas, sine Davide? A David rece: Moj je glas, care gospodaru!
18. Još rece: Zašto gospodar moj goni slugu svog? Jer šta sam ucinio? I kako je zlo u ruci mojoj?
19. Zato sada care gospodaru moj, poslušaj reci sluge svog. Ako te Gospod draži na mene, neka mu je ugodan prinos tvoj; ako li sinovi coveciji, prokleti su pred Gospodom, jer me izagnaše danas da se ne držim nasledstva Gospodnjeg, i rekoše: Idi, služi tudim bogovima.
20. Ali sada da ne padne krv moja na zemlju daleko od ociju Gospodnjih, jer car Izrailjev izade da traži buvu jednu, kao kad ko goni jarebicu po planini.
21. Tada rece Saul: Zgrešio sam; vrati se, sine Davide, necu ti više ciniti zla, kad ti danas draga bi duša moja; evo, ludo sam radio i pogrešio sam veoma.
22. A David odgovori i rece: Evo koplja carevog; neka dode koji od momaka i neka ga uzme.
23. A Gospod ce platiti svakome po pravdi njegovoj i po veri njegovoj. Jer te beše predao Gospod danas u ruke moje, ali ne hteh dignuti ruke svoje na pomazanika Gospodnjeg.
24. I zato, evo, kako je danas meni draga bila duša tvoja, tako neka bude draga moja duša pred Gospodom, i neka me izbavi iz svake nevolje.
25. A Saul rece Davidu: Da si blagosloven, sine moj Davide! Izvršiceš i nadvladaceš. Tada David otide svojim putem, a Saul se vrati u svoje mesto.