Prva knjiga Samuilova 14
1. Jedan dan rece Jonatan, sin Saulov, momku svom koji mu nošaše oružje: Hajde da idemo k straži filistejskoj koja je na onoj strani. A ocu svom ne kaza ništa.
2. A Saul stajaše kraj brda pod šipkom, koji beše u Migronu; i naroda beše s njim oko šest stotina ljudi.
3. I Ahija sin Ahitova brata Ihavoda sina Finesa sina Ilija sveštenika Gospodnjeg u Silomu nošaše oplecak. I narod ne znaše da je otišao Jonatan.
4. A u klancu kojim htede Jonatan otici k straži filistejskoj, behu dve strmene stene, jedna s jedne strane a druga s druge, i jedna se zvaše Voses a druga Sene.
5. I jedna od njih stajaše sa severa prema Mihmasu, a druga s juga prema Gavaji.
6. I Jonatan rece momku koji mu nošaše oružje: Hajde da otidemo k straži tih neobrezanih; može biti da ce nam uciniti šta Gospod, jer Gospodu ne smeta izbaviti s množinom ili s malinom.
7. A onaj što mu nošaše oružje odgovori mu: Cini šta ti je god u srcu, idi, evo ja cu ici s tobom kuda god hoceš.
8. A Jonatan mu rece: Evo, otici cemo k tim ljudima, i pokazacemo im se.
9. Ako nam kažu: Cekajte dokle dodemo k vama, tada cemo se ustaviti na svom mestu, i necemo ici k njima.
10. Ako li kažu: Hodite k nama, tada cemo otici; jer nam ih Gospod predade u ruke. To ce nam biti znak.
11. I pokazaše se obojica straži filistejskoj; a Filisteji rekoše: Gle, izlaze Jevreji iz rupa u koje su se sakrili.
12. I stražari rekoše Jonatanu i momku koji mu nošaše oružje: Hodite k nama da vam kažemo nešto. I Jonatan rece onom što mu nošaše oružje: Hajde za mnom, jer ih predade Gospod u ruke Izrailju.
13. Tako puzaše Jonatan rukama i nogama, a za njim momak što mu nošaše oružje; i padahu pred Jonatanom, i ubijaše ih za njim onaj što mu nošaše oružje.
14. I to bi prvi boj, u kome pobi Jonatan i momak što mu nošaše oružje oko dvadeset ljudi, otprilike na po rala zemlje.
15. I ude strah u logor u polju i u sav narod; i straža i oni koji behu izašli da plene prepadoše se, i zemlja se uskoleba, jer beše strah od Boga.
16. A straža Saulova u Gavaji Venijaminovoj opazi gde se mnoštvo uzbunilo i usprepadalo.
17. Tada rece Saul narodu koji beše s njim: Pregledajte i vidite ko je otišao od nas. I kad pregledaše, gle, ne beše Jonatana i momka njegovog koji mu nošaše oružje.
18. I rece Saul Ahiji: Donesi kovceg Božji; jer kovceg Božji beše tada kod sinova Izrailjevih.
19. A dok govoraše Saul svešteniku, zabuna u logoru filistejskom bivaše sve veca, i Saul rece svešteniku: Ostavi.
20. I Saul i sav narod što beše s njim skupiše se i dodoše do boja, i gle, povadili behu maceve jedan na drugog, i zabuna beše vrlo velika.
21. A beše s Filistejima Jevreja kao pre, koji idahu s njima na vojsku svuda; pa i oni pristaše uz Izrailjce, koji behu sa Saulom i Jonatanom.
22. I svi Izrailjci koji se behu sakrili u gori Jefremovoj kad cuše da beže Filisteji, naklopiše se i oni za njima bijuci ih.
23. I izbavi Gospod Izrailja u onaj dan; i boj otide dori do Vet-Avena.
24. I Izrailjci se vrlo umoriše onaj dan; a Saul zakle narod govoreci: Da je proklet koji jede šta do vecera, da se osvetim neprijateljima svojim. I ne okusi narod ništa.
25. I sav narod one zemlje dode u šumu, gde beše mnogo meda po zemlji.
26. I kad dode narod u šumu, vide med gde tece; ali niko ne prinese ruke k ustima svojim: jer se narod bojaše zakletve.
27. Ali Jonatan ne cu kad otac njegov zakle narod, te pruži štap koji mu beše u ruci, i zamoci kraj u sace, i primace ruku svoju k ustima svojim, i zasvetliše mu se oci.
28. A jedan iz naroda progovori i rece: Otac je tvoj zakleo narod rekavši: Da je proklet ko bi jeo šta danas; stoga susta narod.
29. Tada rece Jonatan: Smeo je zemlju otac moj; vidite kako mi se zasvetliše oci, cim okusih malo meda.
30. A da je još narod slobodno jeo danas od plena neprijatelja svojih, koji nade! Ne bi li polom filistejski bio još veci?
31. I tako pobiše onaj dan Filisteje od Mihmasa do Ajalona, i narod se vrlo umori.
32. I naklopi se narod na plen, i nahvataše ovaca i volova i telaca, i poklaše ih na zemlji, i stade narod jesti s krvlju.
33. I javiše Saulu govoreci: Evo narod greši Gospodu jeduci s krvlju. A on rece: Neveru uciniste; dovaljajte sada k meni velik kamen.
34. Zatim rece Saul: Razidite se medu narod i recite: Dovedite svaki k meni vola svog i ovcu svoju; i ovde zakoljite i jedite, i necete grešiti Gospodu jeduci s krvlju. I donese sav narod, svaki svog vola svojom rukom one noci, i onde klaše.
35. I nacini Saul oltar Gospodu; to bi prvi oltar koji nacini Gospodu.
36. Potom rece Saul: Hajdemo za Filistejima nocas, da ih plenimo do jutra, i da ih ne ostavimo ni jednog. A oni rekoše: Cini šta ti je god volja. Ali sveštenik rece: Da pristupimo ovde k Bogu.
37. I upita Saul Boga: Hocu li ici za Filistejima? Hoceš li ih dati u ruke Izrailju? Ali ne odgovori mu onaj dan.
38. Zato rece Saul: Pristupite ovamo svi glavari narodni, i tražite i vidite na kome je greh danas.
39. Jer kako je živ Gospod koji izbavlja Izrailja, ako bude i na Jonatanu sinu mom, poginuce zaista. I ne odgovori mu niko iz svega naroda.
40. Potom rece svemu Izrailju: Vi budite s jedne strane, a ja i Jonatan, sin moj, bicemo s druge strane. A narod rece Saulu: Cini šta ti je drago.
41. Tada rece Saul Gospodu Bogu Izrailjevom: Pokaži pravoga. I oblici se Jonatan i Saul, a narod izade prav.
42. I rece Saul: Bacite žreb za me i za Jonatana, sina mog. I oblici se Jonatan.
43. Tada rece Saul Jonatanu: Kaži mi šta si ucinio? I kaza mu Jonatan i rece: Samo sam okusio malo meda nakraj štapa koji mi beše u ruci; evo me; hocu li poginuti?
44. A Saul rece: To neka mi ucini Bog i to neka doda, poginuceš, Jonatane!
45. Ali narod rece Saulu: Zar da pogine Jonatan, koji je ucinio ovo spasenje veliko u Izrailju? Bože sacuvaj! Tako živ bio Gospod, nece pasti na zemlju nijedna dlaka s glave njegove, jer je s pomocu Božjom ucinio to danas. I tako izbavi narod Jonatana, te ne pogibe.
46. Tada se vrati Saul od Filisteja, a Filisteji otidoše u svoje mesto.
47. I Saul carujuci nad Izrailjem ratovaše na sve neprijatelje svoje, na Moavce i na sinove Amonove i na Edomce i na careve sovske i na Filisteje, i kuda se god obracaše, nadvladivaše.
48. Skupi takode vojsku i pobi Amalika; i izbavi Izrailja iz ruku onih koji ga plenjahu.
49. A Saul imaše sinove: Jonatana i Isuja i Melhisuja; a dvema kcerima njegovim behu imena prvenici Merava, a mladoj Mihala.
50. A ženi Saulovoj beše ime Ahinoama, kci Ahimasova; a vojvodi njegovom beše ime Avenir sin Nira strica Saulovog.
51. Jer Kis otac Saulov i Nir otac Avenirov behu sinovi Avilovi.
52. I beše veliki rat s Filistejima svega veka Saulovog; i koga god vidaše Saul hrabrog i junaka, uzimaše ga k sebi.