Prva knjiga Samuilova 30
1. I treci dan dode David sa svojim ljudima u Siklag, a Amalici behu udarili na južnu stranu i na Siklag, i razvalili Siklag i ognjem ga spalili.
2. I behu zarobili ženskinje koje beše onde, i malo i veliko; ali ne behu ubili nikoga, nego ih behu odveli i otišli svojim putem.
3. I kad David dode sa svojim ljudima u grad, a to grad spaljen ognjem, i žene njihove i sinovi i kceri njihove zarobljene.
4. I podiže David i narod koji beše s njim glas svoj, i plakaše dokle vec ne mogoše plakati.
5. I obe žene Davidove zarobiše se, Ahinoama iz Jezraela i Avigeja iz Karmila, žena Navalova.
6. I David beše na muci velikoj, jer narod govoraše da ga zaspu kamenjem; jer žalostan beše sav narod, svaki za sinovima svojim i za kcerima svojim; ali se David ohrabri u Gospodu Bogu svom.
7. I rece David Avijataru svešteniku sinu Ahimelehovom: Uzmi oplecak za me. I uze Avijatar oplecak za Davida.
8. I upita David Gospoda govoreci: Hocu li poterati tu cetu? Hocu li je stignuti? A Gospod mu rece: Poteraj, jer ceš zacelo stignuti i izbaviceš.
9. I pode David sa šest stotina ljudi što behu s njim, i dodoše do potoka Vosora; i onde ostaše jedni.
10. A David sa cetiri stotine ljudi potera dalje, a dvesta ljudi osta, koji sustaše te ne mogoše preci preko potoka Vosora.
11. I nadoše jednog Misirca u polju, i dovedoše ga k Davidu, i dadoše mu hleba da jede i vode da pije,
12. I dadoše mu grudu smokava i dva grozda suva. I pojedavši oporavi se, jer tri dana i tri noci ne beše ništa jeo niti vode pio.
13. Tada mu rece David: Ciji si ti? I odakle si? A on rece: Ja sam rodom Misirac, sluga jednog Amalika, a gospodar me ostavi, jer se razboleh pre tri dana.
14. Udarismo na južnu stranu heretejsku i na Judinu i na južnu stranu Halevovu, i Siklag spalismo ognjem.
15. A David mu rece: Bi li me mogao odvesti k toj ceti? A on rece: Zakuni mi se Bogom da me neceš pogubiti ni izdati u ruke mom gospodaru, pa cu te odvesti k toj ceti.
16. I odvede ga; i gle, oni se behu raširili po svoj zemlji onoj jeduci i pijuci i veseleci se velikim plenom koji zapleniše iz zemlje filistejske i iz zemlje Judine.
17. I David ih bi od vecera do vecera drugog dana, te niko ne utece, osim cetiri stotine mladica, koji sedavši na kamile pobegoše.
18. I tako izbavi David sve što behu uzeli Amalici, i obe žene svoje izbavi David.
19. I ništa ne izgubiše, ni malo ni veliko, ni sinove ni kceri, ni šta od plena i od svega što im behu uzeli; sve povrati David.
20. Takode uze David i ostale sve ovce i volove, koje goneci pred svojom stokom govorahu: Ovo je plen Davidov.
21. I kad se vrati David k onim dvesta ljudi koji behu sustali te ne mogaše ici za Davidom, i koje ostavi na potoku Vosoru, izidoše na susret Davidu i narodu koji beše s njim. I David pristupivši k narodu pozdravi ih.
22. Tada progovoriše svi zli i nevaljali ljudi izmedu onih koji su išli s Davidom, i rekoše: Što nisu išli s nama, zato da im ne damo od plena koji izbavismo, nego svaki ženu svoju i sinove svoje neka uzmu, pa nek idu.
23. Ali David rece: Nemojte tako ciniti, braco moja, s onim što nam je dao Gospod koji nas je sacuvao i dao nam u ruke cetu koja beše izašla na nas.
24. I ko ce vas poslušati u tome? Jer kakav je deo onom koji ide u boj takav je i onom koji ostane kod prtljaga; jednako treba da podele.
25. Tako bi od tog dana unapredak, i to posta uredba i zakon u Izrailju do danas.
26. I kad dode David u Siklag, posla on plena starešinama Judinim, prijateljima svojim, govoreci: Evo vam dar od plena neprijatelja Gospodnjih;
27. Onima u Vetilju, i onima u Ramotu na jugu, i onima u Jatiru,
28. I onima u Aroiru, i onima u Sifmotu, i onima u Estemoji,
29. I onima u Rahalu, i onima u gradovima jerameilskim, i onima u gradovima kenejskim,
30. I onima u Ormi, i onima u Hor-Asanu, i onima u Atahu,
31. I onima u Hevronu i po svim mestima u koja je dolazio David s ljudima svojim.