Prva knjiga Samuilova 21

1. Tada David dode u Nov k Ahimelehu svešteniku; a Ahimeleh se uplaši i istrca pred Davida, i rece mu: Zašto si sam, i nema nikoga s tobom?

2. A David rece Ahimelehu svešteniku: Car mi nešto zapovedi, i rece mi: Niko da ne dozna zašto te šaljem i šta sam ti zapovedio. A sluge sam opravio u to i to mesto.

3. Nego šta imaš pri ruci? Daj mi pet hlebova, ili šta imaš.

4. A sveštenik odgovori Davidu i rece: Nemam pri ruci obicnog hleba; nego ima svetog hleba; ali jesu li se momci cuvali od žena?

5. A David odgovori svešteniku i rece mu: Nije bilo žena kod nas ni juce ni onomadne, otkako sam pošao, i sudovi su u momaka bili sveti. A ako bi put i necist bio, osvetice se danas sudovima.

6. Tada mu dade sveštenik hlebove svete, jer ne beše hleba osim hlebova postavljenih, koji behu uzeti ispred Gospoda da se postave hlebovi topli onaj dan kad se oni uzeše.

7. A onde beše onaj dan jedan od sluga Saulovih baveci se pred Gospodom, kome ime beše Doik Idumejac, starešina nad pastirima Saulovim.

8. I David rece Ahimelehu: Imaš li tu kakvo koplje ili mac? Jer ni maca svog ni oružja ne ponesoh, jer stvar careva beše hitna.

9. A sveštenik rece: Ovde je mac Golijata Filistejina, kog si ubio u dolini Ili, uvijen u platno iza oplecaka; ako hoceš, uzmi ga, jer drugog osim njega nema ovde. A David rece: Takvog više nema, daj mi ga.

10. Potom se podiže David, i pobeže onaj dan od Saula, i dode k Ahisu, caru gatskom.

11. A Ahisu rekoše sluge njegove: Nije li ovo David, car zemaljski? Nisu li o njemu pevali igrajuci i govoreci: Saul zgubi svoju hiljadu, a David svojih deset hiljada?

12. I David metnu ove reci u srce svoje, i poboja se veoma Ahisa, cara gatskog.

13. I pretvori se pred njima i ucini se lud u rukama njihovim; i šaraše po vratima, i bacaše penu niz bradu svoju.

14. I Ahis rece slugama svojim: Eto, vidite da je covek lud; što ste mi ga doveli?

15. Zar nemam dosta ludih, nego mi dovedoste toga da luduje preda mnom? Zar ce taj uci u kucu moju?