Prva knjiga Samuilova 10
1. Tada Samuilo uze uljanicu, i izli mu ulje na glavu, pa ga poljubi, i rece mu: Eto, nije li te pomazao Gospod nad nasledstvom svojim da mu budeš vod?
2. Kad otideš danas od mene, naci ceš dva coveka kod groba Rahiljinog u kraju Venijaminovom u Selsi, koji ce ti reci: Našle su se magarice, koje si pošao da tražiš, i evo otac tvoj ne mareci za magarice zabrinuo se za vas govoreci: Šta cu ciniti poradi sina svog?
3. I otišavši odande dalje kad dodeš u ravnicu tavorsku, srešce te onde tri coveka iduci k Bogu u Vetilj, noseci jedan tri jareta, a drugi noseci tri hleba, a treci noseci mešinu vina.
4. Pa ce te upitati za zdravlje, i dace ti dva hleba, koje primi iz ruku njihovih.
5. Potom ceš doci na hum Božji, gde je straža filistejska, i kad udeš u grad, srešce te gomila proroka silazeci s gore, a pred njima psaltiri i bubnji i svirale i gusle; i oni ce prorokovati.
6. I sici ce na te duh Gospodnji, te ceš prorokovati s njima, i postaceš drugi covek.
7. I kad ti dodu ti znaci, cini šta ti dode na ruku, jer je Bog s tobom.
8. Potom ceš otici pre mene u Galgal, i gle, ja cu doci k tebi da prinesem žrtve paljenice i da prinesem žrtve zahvalne. Sedam dana cekaj dokle dodem k tebi i kažem ti šta ceš ciniti.
9. I kad se okrete da ide od Samuila, Bog mu dade drugo srce; i svi se oni znaci zbiše onaj dan.
10. I kad dodoše na hum, gle, srete ga gomila proroka, i dode na nj duh Božji, i prorokova medu njima.
11. I kad ga videše, svi koji ga poznavahu od pre gde prorokuje s prorocima, rekoše jedan drugom: Šta to bi od sina Kisovog? Eda li je i Saul medu prorocima?
12. A jedan odande odgovori i rece: Ko li im je otac? Otuda posta prica: Eda li je i Saul medu prorocima?
13. I prestavši prorokovati dode na goru.
14. A stric Saulov rece njemu i momku njegovom: Kuda ste išli? A on odgovori: Da tražimo magarice; i kad videsmo da ih nigde nema, otidosmo k Samuilu.
15. A Stric Saulov rece: Kaži mi šta vam je rekao Samuilo?
16. A Saul rece stricu svom: Kazao nam je da su se našle magarice. Ali mu ne rece za carstvo što mu je kazao Samuilo.
17. A Samuilo sazva narod u Mispu ka Gospodu.
18. I rece sinovima Izrailjevim: Ovako veli Gospod Bog Izrailjev: Ja izvedoh Izrailja iz Misira, i izbavih vas iz ruku misirskih i iz ruku svih carstava koja vas mucahu.
19. A vi danas odbaciste Boga svog, koji vas sam izbavlja od svih zala vaših i nevolja vaših, i rekoste mu: Postavi cara nad nama. Sada dakle stanite pred Gospodom po plemenima svojim i po hiljadama svojim.
20. I privede Samuilo sva plemena Izrailjeva, i pade na pleme Venijaminovo.
21. Potom privede pleme Venijaminovo po porodicama njegovim, i pade na porodicu Matrijevu; potom pade na Saula, sina Kisovog. I tražiše ga, ali se ne nade.
22. Tada opet upitaše Gospoda: Hoce li još doci ovamo taj covek? A Gospod rece: Eto sakrio se za prtljagom.
23. Tada otrcaše, i dovedoše ga odande. I stade usred naroda, i beše glavom viši od svega naroda.
24. I rece Samuilo svemu narodu: Vidite li koga je izabrao Gospod da niko nije kao on u svemu narodu? I sav narod povika i rece: Da živi car!
25. Tada Samuilo kaza narodu prava carska i napisa u knjigu, i metnu je pred Gospodom. Potom Samuilo raspusti narod da ide svak svojoj kuci.
26. I Saul takode otide svojoj kuci u Gavaju, i s njim otidoše vojnici, kojima Bog taknu srca.
27. A ljudi nevaljali rekoše: Taj li ce nas izbaviti? I prezirahu ga, niti mu donesoše dar. Ali se on ucini kao da nije cuo.