Prva knjiga Samuilova 11
1. Tada dode Nas Amonac, i stade u logor prema Javisu Galadovom. I svi ljudi iz Javisa rekoše Nasu: Ucini veru s nama, pa cemo ti služiti.
2. A Nas Amonac, odgovori im: Ovako cu uciniti veru s vama: da vam svakome iskopam desno oko i tu sramotu ucinim svemu Izrailju.
3. A starešine javiske rekoše mu: Ostavi nam sedam dana, da pošaljemo poslanike u sve krajeve Izrailjeve; pa ako ne bude nikoga da nas izbavi tada cemo izaci k tebi.
4. I dodoše poslanici u Gavaju Saulovu, i kazaše ove reci narodu; tada sav narod podiže glas svoj, i plakahu.
5. A gle, Saul idaše za govedima svojim iz polja, i rece: Šta je narodu te place? I kazaše mu šta su porucili Javišani.
6. Tada side duh Božji na Saula kad cu te reci, i on se razgnevi vrlo.
7. Pa uze dva vola, i isece ih na komade, i razasla ih u sve krajeve Izrailjeve po istim poslanicima porucivši: Ko ne pode za Saulom i za Samuilom, ovako ce biti sa govedima njegovim. I strah Gospodnji popade narod, te izidoše jednodušno.
8. I izbroja ih u Vezeku, i beše sinova Izrailjevih trista hiljada, a sinova Judinih trideset hiljada.
9. Potom rekoše poslanicima koji behu došli: Ovako recite ljudima u Javisu Galadovom: Sutra cete se izbaviti, kad ogreje sunce. I poslanici se vratiše, i javiše ovo Javišanima, i oni se obradovaše.
10. I rekoše Javišani Amoncima: Sutra cemo izaci k vama, da ucinite od nas šta vam bude drago.
11. I sutradan razdeli Saul narod u tri cete, i udoše usred logora o jutarnjoj straži, i biše Amonce dokle sunce ne ogreja, i koji ostaše, raspršaše se da ne ostaše ni dvojica zajedno.
12. Tada rece narod Samuilu: Koji je ono što rece: Eda li ce Saul carovati nad nama? Dajte ih da ih pogubimo.
13. Ali Saul rece: Da se ne pogubi danas niko, jer je danas Gospod ucinio spasenje u Izrailju.
14. Tad Samuilo rece narodu: Hajdete da idemo u Galgal, da onde ponovimo carstvo.
15. I sav narod otide u Galgal, i postaviše onde Saula carem pred Gospodom u Galgalu, i onde prinesoše žrtve zahvalne pred Gospodom. I proveseli se onde Saul i sav Izrailj veoma.