Prva knjiga Samuilova 1
1. Beše jedan covek iz Ramatajim-Sofima, iz gore Jefremove, kome ime beše Elkana sin Jeroama, sina Eliva, sina Tova, sina Sufovog, Efracanin.
2. I imaše dve žene, jednoj beše ime Ana a drugoj Fenina; i Fenina imaše dece, a Ana nemaše dece.
3. I idaše taj covek svake godine iz svog grada da se pokloni i prinese žrtvu Gospodu nad vojskama u Silom; a onde behu dva sina Ilijeva, Ofnije i Fines, sveštenici Gospodnji.
4. I jedan dan kad Elkana prinese žrtvu, dade Fenini ženi svojoj i svim sinovima njenim i kcerima njenim po deo;
5. Ani pak dade dva dela, jer ljubljaše Anu, a njoj Gospod beše zatvorio matericu.
6. I protivnica je njena vrlo cveljaše prkoseci joj što joj Gospod beše zatvorio matericu.
7. Tako cinjaše Elkana svake godine, i Ana hodaše u dom Gospodnji, a ona je cveljaše, te plakaše i ne jedaše.
8. A Elkana muž njen rece joj jednom: Ana, zašto placeš? I zašto ne jedeš? I zašto je srce tvoje neveselo? Nisam li ti ja bolji nego deset sinova?
9. A Ana usta, pošto jedoše i piše u Silomu; a Ilije sveštenik sedaše na stolici, na pragu doma Gospodnjeg.
10. I ona, tužna u srcu pomoli se Gospodu placuci mnogo.
11. I zavetova se govoreci: Gospode nad vojskama! Ako pogledaš na muku sluškinje svoje, i opomeneš me se, i ne zaboraviš sluškinje svoje, nego daš sluškinji svojoj muško cedo, ja cu ga dati Gospodu dokle je god živ, i britva nece preci preko glave njegove.
12. I kad se ona dugo moljaše pred Gospodom, Ilije motraše na usta njena.
13. Ali Ana govoraše u srcu svom, usta joj se samo micahu a glas joj se ne cujaše; stoga Ilije pomisli da je pijana.
14. Pa joj rece Ilije: Dokle ceš biti pijana? Otrezni se od vina svog.
15. Ali Ana odgovori i rece: Nisam pijana, gospodaru, nego sam žena tužna u srcu; nisam pila vina ni silovitog pica; nego izlivam dušu svoju pred Gospodom.
16. Nemoj jednaciti sluškinje svoje s nevaljalom ženom; jer sam od velike tuge i žalosti svoje govorila dosad.
17. Tada odgovori Ilije i rece: Idi s mirom; a Bog Izrailjev da ti ispuni molbu, za šta si Ga molila.
18. A ona rece: Neka nade sluškinja tvoja milost pred tobom! Tada otide žena svojim putem, i jede, i lice joj ne beše više kao pre.
19. I sutradan uraniše, i pokloniše se Gospodu, i vratiše se i dodoše kuci svojoj u Ramat. I Elkana pozna Anu ženu svoju, i Gospod se opomenu nje.
20. I kad bi vreme, pošto Ana zatrudne, rodi sina i nade mu ime Samuilo, jer, rece, isprosih ga u Gospoda.
21. Potom pode onaj covek Elkana sa svim domom svojim da prinese Gospodu godišnju žrtvu i zavet svoj.
22. Ali Ana ne pode, jer rece mužu svom: Dokle odojim dete, onda cu ga odvesti da izade pred Gospoda i ostane onde do veka.
23. I rece joj Elkana, muž njen: Cini kako ti drago; ostani dokle god ne odojiš; samo da hoce Gospod ispuniti rec svoju. I tako žena osta; i dojaše sina svog dokle ga ne odoji.
24. A kad ga odoji, odvede ga sa sobom uzevši tri teleta i efu brašna i meh vina, i uvede ga u dom Gospodnji u Silomu; a dete beše još malo.
25. I zaklaše tele i dovedoše dete k Iliju.
26. I ona rece: Cuj gospodaru, kako je živa duša tvoja, gospodaru, ja sam ona žena koja je stajala ovde kod tebe moleci se Gospodu.
27. Molih se za ovo dete, i ispuni mi Gospod molbu moju, za šta sam Ga molila.
28. Zato i ja dajem njega Gospodu, dokle je god živ, da je dat Gospodu. I pokloniše se onde Gospodu.