Prva knjiga Samuilova 5
1. A Filisteji uzeše kovceg Božji, i odnesoše iz Even-Ezera u Azot.
2. I uzevši Filisteji kovceg Božji unesoše ga u dom Dagonov, i namestiše ga do Dagona.
3. A sutradan kad ustaše Azocani rano, a to Dagon ležaše nicice na zemlji pred kovcegom Gospodnjim; i oni uzeše Dagona i metnuše ga opet na njegovo mesto.
4. A kad sutradan rano ustaše, gle, opet Dagon ležaše nicice na zemlji pred kovcegom Gospodnjim, a glava Dagonu i obe ruke odsecene behu na pragu; samo trup od Dagona beše ostao.
5. Zato sveštenici Dagonovi i koji god ulaze u dom Dagonov ne staju na prag Dagonov u Azotu do danas.
6. Tada oteža ruka Gospodnja Azocanima, i moraše ih i udaraše ih šuljevima u Azotu i medama njegovim.
7. A kad Azocani videše šta je, rekoše da ne stoji kod nas kovceg Boga Izrailjevog; jer je ruka Njegova teška nad nama i nad Dagonom bogom našim.
8. I poslaše, te sabraše k sebi sve knezove filistejske, i rekoše im: Šta cemo ciniti s kovcegom Boga Izrailjevog? A oni rekoše: Da se prenese u Gat kovceg Boga Izrailjevog. I prenesoše kovceg Boga Izrailjevog.
9. A kad ga prenesoše, bi ruka Gospodnja na gradu s mukom vrlo velikom, i stade biti gradane od malog do velikog, i dodoše na njih tajni šuljevi.
10. Zato poslaše kovceg Božji u Akaron; a kad dode kovceg Božji u Akaron, povikaše Akaronjani govoreci: Donesoše k nama kovceg Boga Izrailjevog da pomori nas i naš narod.
11. Zato poslaše, te sabraše sve knezove filistejske, i rekoše: Pošljite kovceg Boga Izrailjevog neka se vrati na svoje mesto, da ne pomori nas i narod naš. Jer beše smrtan strah po celom gradu, i vrlo teška beše ruka Gospodnja onde.
12. Jer ljudi koji ostajahu živi bolovahu od šuljeva tako da se vika u gradu podizaše do neba.