Knjiga proroka Isaije 63

1. Ko je ono što ide iz Edoma, iz Vosora, u crvenim haljinama? Krasno odeven, koracajuci u velicini sile svoje? Ja sam, koji govorim pravdu i vredan sam spasti.

2. Zašto Ti je crveno odelo i haljine Ti kao u onog koji gazi u kaci?

3. Gazih sam u kaci, i niko izmedu naroda ne beše sa mnom; ali ih izgazih u gnevu svom i potlacih u ljutini svojoj; i krv njihova poprska mi haljine i iskaljah sve odelo svoje.

4. Jer je dan od osvete u srcu mom, i dode godina da se moji iskupe.

5. Pogledah, a nikoga ne beše da pomogne, i zacudih se što nikoga ne beše da podupre; ali me desnica moja izbavi i jarost moja podupre me.

6. I izgazih narode u gnevu svom, i opojih ih jarošcu svojom, i prolih na zemlju krv njihovu.

7. Pominjacu dobrotu Gospodnju, hvalu Gospodnju za sve što nam je ucinio Gospod, i mnoštvo dobra što je ucinio domu Izrailjevom po milosti svojoj i po velikoj dobroti svojoj.

8. Jer rece: Doista su moj narod, sinovi, koji nece izneveriti. I bi im Spasitelj.

9. U svakoj tuzi njihovoj On beše tužan, i andeo, koji je pred Njim, spase ih. Ljubavi svoje radi i milosti svoje radi On ih izbavi, i podiže ih i nosi ih sve vreme.

10. Ali se odmetaše i žalostiše Sveti Duh Njegov; zato im posta neprijatelj, i ratova na njih.

11. Ali se opomenu starih vremena, Mojsija, naroda svog: gde je Onaj koji ih izvede iz mora s pastirom stada svog? Gde je Onaj što metnu usred njih Sveti Duh svoj?

12. Koji ih vodi slavnom mišicom svojom za desnicu Mojsijevu? Koji razdvoji vodu pred njima, da stece sebi vecno ime?

13. Koji ih vodi preko bezdana kao konja preko pustinje, da se ne spotakoše?

14. Duh Gospodnji vodi ih tiho, kao kad stoka silazi u dolinu; tako si vodio svoj narod da steceš sebi slavno ime.

15. Pogledaj s neba, i vidi iz stana svetinje svoje i slave svoje, gde je revnost Tvoja i sila Tvoja, mnoštvo milosrda Tvog i milosti Tvoje? Eda li ce se meni ustegnuti?

16. Ti si zaista Otac naš, ako i ne zna Avram za nas, i Izrailj nas ne poznaje; Ti si, Gospode, Otac naš, ime Ti je, otkako je veka, Izbavitelj naš.

17. Zašto si nam dao da zademo, Gospode, s puteva Tvojih? Da nam otvrdne srce da Te se ne bojimo? Vrati se radi sluga svojih, radi plemena nasledstva svog.

18. Zamalo nasledi narod svetosti Tvoje; neprijatelji naši pogaziše svetinju Tvoju.

19. Postasmo kao oni kojima nisi nikada vladao niti je prizivano ime Tvoje nad njima.