Knjiga proroka Isaije 57
1. Pravednik mre, i niko ne mari; i pobožni se ljudi uzimaju, a niko se ne seca da se pred zlo uzima pravednik;
2. Dolazi u mir i pociva na postelji svojoj ko god hodi pravim putem.
3. A vi sinovi vracarini, rode kurvarski, koji se kurvate, pristupite ovamo.
4. Kim se rugate? Na koga razvaljujete usta i plazite jezik? Niste li sinovi prestupnicki, seme lažno?
5. Koji se upaljujete za lugovima, pod svakim zelenim drvetom, koljete sinove svoje u potocima, pod vrletima kamenim.
6. Deo ti je medu glatkim kamenjem potocnim; to je, to je tvoj deo; njemu liješ naliv svoj, prinosiš dar; time li cu se umiriti?
7. Na gori visokoj i uzvišenoj meceš postelju svoju; i onamo izlaziš da prineseš žrtvu.
8. I iza vrata i iza dovrataka meceš spomen svoj; odstupivši od mene otkrivaš se, i izašavši gore širiš odar svoj, ugovaraš s njima, mila ti je postelja njihova, gde ugledaš mesto.
9. Ideš k caru s uljem, s mnogim mirisima svojim; šalješ poslanike svoje daleko i ponižuješ se do groba.
10. Od dalekog puta svog umorna ne kažeš: Zaludu. Nalaziš život ruci svojoj, zato ne sustaješ.
11. I od koga si se uplašila i koga si se pobojala, te si slagala i nisi se mene opominjala niti si marila? Što ja cutah odavna, zato li me se ne bojiš?
12. Ja cu objaviti tvoju pravdu i tvoja dela; ali ti nece pomoci.
13. Kad staneš vikati, neka te izbave oni koje si sabrala; ali ce ih sve vetar odneti, i uzece ih taština. Ali ko se u me uzda, nasledice zemlju i dobice svetu goru moju.
14. I reci ce se: Poravnite, poravnite, pripravite put, uklonite smetnje s puta naroda mog.
15. Jer ovako govori Visoki i uzvišeni, koji živi u vecnosti, kome je ime Sveti: Na visini i u svetinji stanujem i s onim ko je skrušenog srca i smernog duha oživljujuci duh smernih i oživljujuci srce skrušenih.
16. Jer se necu jednako preti niti cu se doveka gneviti, jer bi išcezao preda mnom duh i duše koje sam stvorio.
17. Za bezakonje lakomosti njegove razgnevih se, i udarih ga, sakrih se i razgnevih se, jer odmetnuvši se otide putem srca svog.
18. Vidim puteve njegove, ali cu ga isceliti, vodicu ga i dacu opet utehu njemu i njegovima koji tuže.
19. Ja stvaram plod usnama: mir, mir onome ko je daleko i ko je blizu, veli Gospod, i iscelicu ga.
20. A bezbožnici su kao more uskolebano, koje se ne može umiriti i voda njegova izmece necistocu i blato.
21. Nema mira bezbožnicima, veli Bog moj.