Knjiga proroka Isaije 41
1. Umuknite preda mnom, ostrva; i narodi neka se potkrepe, neka pristupe, i tada neka kažu: Hajdemo da se sudimo.
2. Ko je podigao pravdu s istoka? Ko je dozvao da ide za njim ustopce? Ko joj je pokorio narode i dao joj vlast nad carevima i ucinio te su kao prah macu njenom i kao razvejana pleva luku njenom?
3. Pogna ih, prode mirno putem, kojim ne beše hodao nogama svojim.
4. Ko je uradio i ucinio to? I zove naraštaje od iskona? Ja, Gospod, prvi i poslednji, ja isti.
5. Videše ostrva i uplašiše se, krajevi zemaljski zadrhtaše, približiše se i dodoše.
6. Jedan drugom pomagaše, i bratu svom govoraše: Budi hrabar.
7. Drvodelja hrabraše zlatara: koji kleplje hrabraše onog koji kuje na nakovnju, govoreci: Dobro je za spajanje. I pritvrdivaše klincima da se ne pomice.
8. Ali ti, Izrailju, slugo moj; Jakove, koga izabrah, seme Avrama prijatelja mog;
9. Ti, koga uzeh s krajeva zemaljskih, i izmedu izabranih njenih dozvah te, i rekoh ti: Ti si moj sluga, ja te izabrah, i ne odbacih tebe;
10. Ne boj se, jer sam ja s tobom; ne plaši se, jer sam ja Bog tvoj; ukrepicu te i pomoci cu ti, i poduprecu te desnicom pravde svoje.
11. Gle, postidece se i posramice svi koji se ljute na tebe; bice kao ništa i izginuce protivnici tvoji.
12. Potražiceš suparnike svoje, ali ih neceš naci, bice kao ništa, i koji vojuju na te, nestace ih.
13. Jer ja Gospod Bog tvoj držim te za desnicu, i kažem ti: Ne boj se, ja cu ti pomagati.
14. Ne boj se, crvicu Jakovljev, narodicu Izrailjev, ja cu ti pomagati, govori Gospod i Izbavitelj tvoj, Svetac Izrailjev.
15. Gle, ucinicu te da budeš kao sprava za vršenje nova sa zupcima: vreci ceš gore i satrceš ih, i brda ceš obratiti u plevu.
16. Vijaceš ih, i vetar ce ih odneti i vihor ce ih rasuti, a ti ceš se veseliti u Gospodu i hvaliceš se Svecem Izrailjevim.
17. Siromahe i uboge, koji traže vode a nje nema, kojima se jezik osušio od žedi, njih cu uslišiti ja Gospod, ja Bog Izrailjev necu ih ostaviti.
18. Otvoricu reke na visovima, i izvore usred dolina, pustinju cu obratiti u jezero vodeno, i suvu zemlju u izvore vodene.
19. Posadicu u pustinji kedar, sitim, mirtu i maslinu; posadicu u pustoj zemlji jelu, brest i šimšir,
20. Da vide i poznaju i da promisle i razumeju da je to uradila ruka Gospodnja, i Svetac Izrailjev da je to stvorio.
21. Iznesite parbu svoju, veli Gospod, pokažite razloge svoje, veli car Jakovljev.
22. Neka dodu i neka nam objave šta ce biti; objavite nam šta je prvo bilo, da promislimo i poznamo šta ce biti iza toga; ili kažite nam šta ce biti unapredak.
23. Kažite šta ce biti posle, i poznacemo da ste bogovi; ili ucinite šta dobro ili zlo, i divicemo se i gledati svi.
24. Gle, vi niste ništa, i delo vaše nije ništa; koji vas izbira, gad je.
25. Podigoh jednog sa severa, i doci ce; od istoka suncanog prizvace ime moje, stupace po glavarima kao po kalu i kao što loncar gazi blato.
26. Ko je objavio od iskona, da bismo znali, ili od starina, da bismo rekli: Istina je? Ali nema nikoga da bi objavio, niti ima koga da je napred kazao, niti ima koga da bi cuo reci vaše.
27. Ja prvi Sionu kažem: Eto, eto toga. U Jerusalimu cu dati ko ce javljati dobre glasove.
28. Jer pogledam, ali nema nikoga, nema medu njima nijednoga ko bi savetovao; pitam ih, ali ne odgovaraju ni reci.
29. Gle, svi su taština, ništa su dela njihova; liveni su likovi njihovi vetar i ništavilo.