Knjiga proroka Isaije 49
1. Poslušajte me, ostrva, i pazite narodi daleki. Gospod me pozva od utrobe; od utrobe matere moje pomenu ime moje.
2. I ucinio je usta moja da su kao oštar mac, u senu ruke svoje sakri me; ucinio me je sjajnom strelom, i tulu svom sakri me.
3. I rece mi: Ti si sluga moj, u Izrailju cu se tobom proslaviti.
4. A ja rekoh: Uzalud se trudih, uzalud i naprazno potroših silu svoju; ali opet sud je moj u Gospoda i posao moj u Boga mog.
5. A sada govori Gospod, koji me je sazdao od utrobe materine da sam Mu sluga, da Mu dovedem natrag Jakova; ako se Izrailj i ne sabere, opet cu se proslaviti pred Gospodom, i Bog ce moj biti sila moja.
6. I rece mi: Malo je da mi budeš sluga da se podigne pleme Jakovljevo i da se vrati ostatak Izrailjev, nego te ucinih videlom narodima da budeš moje spasenje do krajeva zemaljskih.
7. Ovako veli Gospod, Izbavitelj Izrailjev, Svetac njegov, onome koga preziru, na koga se gadi narod, sluzi onih koji gospodare: carevi ce videti i ustati, i knezovi ce se pokloniti radi Gospoda, koji je veran, radi Sveca Izrailjevog, koji te je izabrao.
8. Ovako veli Gospod: U vreme milosno usliših te, i u dan spasenja pomogoh ti; i cuvacu te i dacu te da budeš zavet narodu da utvrdiš zemlju i naslediš opustelo nasledstvo;
9. Da kažeš sužnjima: Izadite; onima koji su u mraku: Pokažite se. Oni ce pokraj puteva pasti, i paša ce im biti po svim visokim mestima.
10. Nece biti gladni ni žedni, nece ih biti vrucina ni sunce; jer kome ih je žao, on ce ih voditi, i pokraj izvora vodenih provodice ih.
11. I sve gore svoje obraticu u puteve, i staze ce moje biti povišene.
12. Gle, ovi ce iz daleka doci, gle, i oni od severa i od zapada, i oni iz zemlje sinske.
13. Pevajte, nebesa, i veseli se, zemljo, podvikujte, gore, veselo; jer Gospod uteši svoj narod, i na nevoljnike svoje smilova se.
14. Ali Sion rece: Ostavi me Gospod, i zaboravi me Gospod.
15. Može li žena zaboraviti porod svoj da se ne smiluje na cedo utrobe svoje? A da bi ga i zaboravila, ja necu zaboraviti tebe.
16. Gle, na dlanovima sam te izrezao; zidovi su tvoji jednako preda mnom.
17. Pohitace sinovi tvoji, a koji te raskopavaše i pustošiše, otici ce od tebe.
18. Podigni oci svoje unaokolo, i vidi: svi se oni skupljaju i idu k tebi. Tako bio ja živ, veli Gospod, svima njima kao nakitom zaodenuceš se, i uresiceš se njima kao nevesta.
19. Jer razvaline tvoje i pustoline i potrvena zemlja tvoja bice tada tesna za stanovnike kad se udalje oni koji te proždiraše.
20. I deca koju ceš imati, pošto si bila bez dece, reci ce da cuješ: Tesno mi je ovo mesto, pomakni se da se mogu nastaniti.
21. A ti ceš reci u srcu svom: Ko mi ih rodi, jer bejah sirota i inokosna, zarobljena i prognana? I ko ih othrani? Eto, ja bejah ostala sama, a gde oni behu?
22. Ovako veli Gospod Gospod: Evo, podignucu ruku svoju k narodima, i k plemenima cu podignuti zastavu svoju, i donece sinove tvoje u narucju, i kceri tvoje na ramenima ce se nositi.
23. I carevi ce biti hranitelji tvoji i carice njihove tvoje dojkinje, i klanjace ti se licem do zemlje, i prah s nogu tvojih lizace, i poznaceš da sam ja Gospod, i da se nece osramotiti oni koji mene cekaju.
24. Hoce li se junaku uzeti plen i hoce li se oteti roblje pravednome?
25. Jer ovako govori Gospod: i roblje junaku uzece se i plen jakome otece se, jer cu se ja preti s onima koji se s tobom pru, i sinove tvoje ja cu izbaviti;
26. I koji ti krivo cine, nahranicu ih njihovim mesom i opice se svojom krvlju kao novim vinom; i poznace svako telo da sam ja Gospod Spasitelj tvoj i Izbavitelj tvoj, jaki Bog Jakovljev.