Knjiga proroka Isaije 36
1. Cetrnaeste godine carovanja Jezekijinog podiže se Senahirim car asirski na sve tvrde gradove Judine, i uze ih.
2. I posla car asirski Ravsaka iz Lahisa u Jerusalim k caru Jezekiji s velikom vojskom; i on stade kod jaza gornjeg jezera na putu kod polja beljarevog.
3. Tada izade k njemu Elijakim sin Helkijin, koji beše nad dvorom, i Somna pisar i Joah sin Asafov pametar.
4. I rece im Ravsak: Kažite Jezekiji: Ovako kaže veliki car, car asirski: Kakva je to uzdanica u koju se uzdaš?
5. Da kažem, ali su prazne reci, da imaš saveta i sile za rat. U šta se dakle uzdaš, te si se odmetnuo od mene?
6. Gle, uzdaš se u štap od trske slomljene, u Misir, na koji ako se ko nasloni, uci ce mu u ruku i probošce je; takav je Faraon car misirski svima koji se uzdaju u nj.
7. Ako li mi kažeš: Uzdamo se u Gospoda Boga svog; nije li to onaj cije je visine i oltare oborio Jezekija i zapovedio Judi i Jerusalimu: Pred ovim oltarom klanjajte se?
8. Hajde zateci se mom gospodaru, caru asirskom, i dacu ti dve hiljade konja, ako možeš dobaviti koji ce jahati.
9. Kako ceš dakle odbiti i jednog vojvodu izmedu najmanjih slugu gospodara mog? Ali se ti uzdaš u Misir za kola i konjike.
10. Svrh toga, eda li sam ja bez Gospoda došao na ovo mesto da ga zatrem? Gospod mi je rekao: Idi na tu zemlju, i zatri je.
11. Tada Elijakim i Somna i Joah rekoše Ravsaku: Govori slugama svojim sirski, jer razumemo, a nemoj nam govoriti judejski da sluša narod na zidu.
12. A Ravsak rece: Eda li me je gospodar moj poslao ka gospodaru tvom ili k tebi da kažem ove reci? Nije li k tim ljudima, što sede na zidu, da jedu svoju necist i da piju svoju mokracu s vama?
13. Tada stade Ravsak i povika glasno judejski i rece: Cujte reci velikog cara asirskog.
14. Ovako kaže car: Nemojte da vas vara Jezekija, jer vas ne može izbaviti.
15. Nemojte da vas nagovori Jezekija da se pouzdate u Gospoda, govoreci: Gospod ce nas izbaviti, ovaj se grad nece dati u ruke caru asirskom.
16. Ne slušajte Jezekiju; jer ovako kaže car asirski: Ucinite mir sa mnom i hodite k meni, pa jedite svaki sa svog cokota i svaki sa svoje smokve, i pijte svaki iz svog studenca,
17. Dokle ne dodem i odnesem vas u zemlju kao što je vaša, u zemlju obilnu žitom i vinom, u zemlju obilnu hlebom i vinogradima.
18. Nemojte da vas vara Jezekija govoreci: Gospod ce nas izbaviti. Je li koji izmedu bogova drugih naroda izbavio svoju zemlju iz ruke cara asirskog?
19. Gde su bogovi ematski i arfadski? Gde su bogovi sefarvimski? Jesu li izbavili Samariju iz mojih ruku?
20. Koji su izmedu svih bogova ovih zemalja izbavili zemlju svoju iz moje ruke? A Gospod ce izbaviti Jerusalim iz moje ruke?
21. Ali oni cutahu, i ne odgovoriše mu ni reci, jer car beše zapovedio i rekao: Ne odgovarajte mu.
22. Tada Elijakim sin Helkijin, koji beše nad dvorom, i Somna pisar i Joah sin Asafov, pametar, dodoše k Jezekiji razdrevši haljine, i kazaše mu reci Ravsakove.