Knjiga proroka Isaije 21

1. Breme pustinji na moru. Kao vihori koji prolaze na jug, tako ce doci iz pustinje, iz zemlje strašne.

2. Ljuta utvara javi mi se. Nevernik neveru cini, pustošnik pustoši; hodi, Elame; opkoli, Midijo! Svemu uzdisanju ucinicu kraj.

3. Zato su bedra moja puna bola; muke me obuzeše kao kad se muci porodilja; zgurih se cujuci, prepadoh se videci.

4. Srce mi se smete, groza me poduze; noc milina mojih pretvori mi se u strah.

5. Postavi sto, stražar neka straži; jedi, pij; ustajte knezovi, mažite štitove.

6. Jer ovako mi rece Gospod: Idi, postavi stražara da ti javi šta vidi.

7. I vide kola, i dva reda konjika; kola s magarcima i kola s kamilama; i pažaše dobro velikom pažnjom.

8. I povika kao lav: Gospodaru, ja stojim jednako na straži danju, i stojim na straži po svu noc.

9. I evo dodoše na kolima ljudi, u dva reda konjici. Tada povika i rece: Pade, pade Vavilon, i svi rezani likovi bogova njegovih razbiše se o zemlju.

10. Vršaju moj, i pšenice gumna mog! Šta cuh od Gospoda nad vojskama, Boga Izrailjevog, javih vam.

11. Breme Dumi. Vice k meni neko sa Sira: Stražaru! Šta bi nocas? Stražaru! Šta bi nocas?

12. Stražar rece: Doci ce jutro, ali i noc; ako cete tražiti, tražite, vratite se, dodite.

13. Breme arapskoj. Po šumama u arapskoj nocivacete, putnici dedanski!

14. Iznesite vode pred žedne, koji živite u zemlji Temi, sretnite s hlebom begunca.

15. Jer ce bežati od maca, od maca golog, od luka zapetog i od žestokog boja.

16. Jer ovako mi rece Gospod: Za godinu, kao što je godina najamnicka, nestace sve slave kidarske.

17. I što ostane hrabrih strelaca sinova kidarskih, bice malo; jer Gospod Bog Izrailjev rece.