Knjiga proroka Isaije 58
1. Vici iz grla, ne usteži se, podigni glas svoj kao truba, i objavi narodu mom bezakonja njegova i domu Jakovljevom grehe njihove,
2. Premda me svaki dan traže i radi su znati puteve moje, kao narod koji tvori pravdu i ne ostavlja sud Boga svog; ištu od mene sudove pravedne, žele približiti se k Bogu.
3. Zašto postismo, vele, a Ti ne pogleda, mucismo duše svoje, a Ti ne hte znati? Gle, kad postite, cinite svoju volju i izgonite sve šta vam je ko dužan.
4. Eto postite da se prete i svadate i da bijete pesnicom bezbožno. Nemojte postiti tako kao danas, da bi se cuo gore glas vaš.
5. Takav li je post koji izabrah da covek muci dušu svoju jedan dan? Da savija glavu svoju kao sita i da stere poda se kostret i pepeo? To li ceš zvati post i dan ugodan Gospodu?
6. A nije li ovo post što izabrah: da razvežeš sveze bezbožnosti, da razrešiš remenje od bremena, da otpustiš potlacene, i da izlomite svaki jaram?
7. Nije li da prelamaš hleb svoj gladnome, i siromahe prognane da uvedeš u kucu? Kad vidiš golog, da ga odeneš, i da se ne kriješ od svog tela?
8. Tada ce sinuti videlo tvoje kao zora, i zdravlje ce tvoje brzo procvasti, i pred tobom ce ici pravda tvoja, slava Gospodnja bice ti zadnja straža.
9. Tada ceš prizivati, i Gospod ce te cuti; vikaceš, i reci ce: Evo me. Ako izbaciš izmedu sebe jaram i prestaneš pružati prst i govoriti zlo;
10. I ako otvoriš dušu svoju gladnome, i nasitiš dušu nevoljnu; tada ce zasjati u mraku videlo tvoje i tama ce tvoja biti kao podne.
11. Jer ce te Gospod voditi vazda, i sitice dušu tvoju na suši, i kosti tvoje krepice, i biceš kao vrt zaliven i kao izvor kome voda ne presiše.
12. I tvoji ce sazidati stare pustoline, i podignuceš temelje koji ce stajati od kolena do kolena, i prozvaceš se: Koji sazida razvaline i opravi puteve za naselje.
13. Ako odvratiš nogu svoju od subote da ne ciniš šta je tebi drago na moj sveti dan, i ako prozoveš subotu milinom, sveti dan Gospodnji slavnim, i budeš ga slavio ne iduci svojim putevima i ne cineci šta je tebi drago, ni govoreci reci,
14. Tada ceš se veseliti u Gospodu, i izvešcu te na visine zemaljske, i dacu ti da jedeš nasledstvo Jakova oca svog; jer usta Gospodnja rekoše.