Knjiga proroka Isaije 33
1. Teško tebi, koji pustošiš a tebe ne pustoše, i koji ciniš neveru a tebi se ne cini nevera; kad prestaneš pustošiti, biceš opustošen, kad prestaneš ciniti neveru, cinice ti se nevera.
2. Gospode, smiluj se na nas, Tebe cekamo; budi im mišica svako jutro, i spasenje naše u nevolji.
3. Narodi pobegoše od jake vike, rasejaše se narodi što se ti podiže.
4. I pokupice se plen vaš kao što se kupe gusenice, skocice na nj kao što skacu skakavci.
5. Uzvišen je Gospod, jer nastava na visini; napunice Sion suda i pravde.
6. I tvrda vremena tvog, sila spasenja tvog bice mudrost i znanje; strah Gospodnji bice blago tvoje.
7. Eto, junaci njihovi vicu na polju, i poslanici mirni placu gorko:
8. Putevi opusteše, putnici ne putuju; pokvari ugovor, odbaci gradove, ne mari za coveka.
9. Zemlja tuži i cezne, Livan se stidi i vene, Saron je kao pustinja, Vasan i Karmil ogoleše.
10. Sada cu ustati, veli Gospod, sada cu se uzvisiti, sada cu se podignuti.
11. Zatrudnecete slamom, rodicete strnjiku; gnev vaš proždrece vas kao oganj.
12. I narodi ce biti kao peci krecne, izgorece ognjem kao trnje poseceno.
13. Slušajte koji ste daleko šta sam ucinio, i koji ste blizu poznajte moc moju.
14. Grešnici u Sionu uplašice se, drhat ce spopasti licemere, i reci ce: Ko ce od nas ostati kod ognja koji proždire? Ko ce od nas ostati kod vecne žege?
15. Ko hodi u pravdi i govori šta je pravo; ko mrzi na dobitak od nasilja; ko otresa ruke svoje da ne primi poklon; ko zatiskuje uši svoje da ne cuje za krv, i zažima oci svoje da ne vidi zlo;
16. On ce nastavati na visokim mestima; gradovi na stenama bice mu utocište, hleb ce mu se davati, voda mu nece nedostajati.
17. Oci ce ti videti cara u krasoti njegovoj, gledace zemlju daleku.
18. Srce ce tvoje misliti o strahu govoreci: Gde je pisar? Gde brojac? Gde je onaj što pregleda kule?
19. Neceš videti žestok narod, narod koji govori iz dubina da se ne razbira, u koga je jezik mutav da se ne razume.
20. Pogledaj na Sion, grad praznika naših; oci tvoje neka vide Jerusalim, mirni stan, šator, koji se nece odneti, kome se kolje nece nikada pomeriti, i nijedno mu se uže nece otkinuti.
21. Nego ce nam onde Gospod veliki biti mesto reka i potoka širokih, po kojima nece ici lada s veslima, niti ce velika lada prolaziti onuda.
22. Jer je Gospod naš sudija, Gospod je koji nam postavlja zakone, Gospod je car naš, On ce nas spasti.
23. Oslabiše tvoja uža, ne mogu tvrdo držati katarke svoje ni razapeti jedra; tada ce se razdeliti velik plen, hromi ce razgrabiti plen.
24. I niko od stanovnika nece reci: Bolestan sam. Narodu koji živi u njemu oprostice se bezakonje.